Učitelj

Из ОБЛАСТИ СОЦИЈАЛНЕ ПСИХОЛОГИЈЕ 261

његови уметнички музеји, споменици, грађевине. Умни живот колектива оставља своје трагове у науци, у техници, у примењеним знањима. Полна љубав као социјални чинилац, заједно са моралом који влада у даном друштву, са религиозним веровањима, правним прописима и обичајима, утврђује се споља у облику брака и породице.

Наведеним примерима хтедосмо показати, да ве сва структура, друштвена (политичка, економска, правничка, религиозна, породична итд.) јавља као документални извор, из којега може да црпе своју грађу социјална психологија, изучавајући колективну псохику. Ну она се не може само на то ограничити ; стална структура је последица већ свршенога, прошлог психичког стања; могућно је да и у давоме моменту она донекле одговара стварном психичком стању друштва (тј. превладним у њему знањима, осећањима, расположењима, тежњама) ; ну исто је тако несумњиво да друштво живи, да се због тога изнутра мења, и да зато морају у њему неизбежно понићи нове тежње, осећања, мисли, који се косе са већ изливеним спољним калупима. Отуда истиче неизбежност борбе, тежње да се измепе ови облици и да се даду нови облици, који одговарају унутарњем, духовном садржају друштвеном. Ова борба је у толико тежа, уколико се већма установила и утврдила дана структура, пошто ова — како се јавља производом духовног живота — у исто време и сама обрнуто утиче на последњи, утврђујући и понављајући раније установљене погледе, веровања, осећања. Социјална психологија мора да иде у стопу за текућим животом, да умотри сва спољна факта политичког, економског, религиозног, правног, естетичког итд. живота друштвеног, да би по њима судила о продесима, који се непрекидно збивају у друштвеној психици, и који се јављају као резултат узајамног утицања индивидуалних сила и спољашне средине. Метод научног психолошког посматрања, тј. беспристрасног и свестрансг изучавања непосредних факата, који обележавају друштвену психику; метод, који тражи од сваког уопштавања, од сваке хипотезе, без којих се не може кретати наука, строго заснивање фактима стварнога живота, — само тај метод и може дати социјалној психологији право да се сматра науком, чија практична примена у друштвеном животу може предупредити оне жалосне последице, које се кад што јављају услед погрешног погледа на психику како оделитог човека, тако и колектива.

ЖЖалосним примером може да послужи велика француска