Učitelj

из ОБЛАСТИ СОЦИЈАЛНЕ ПСИХОЛОГИЈЕ 268

Априорни метод није само у психологији довео до крупних заблуда, већ и у другим научним областима, које имају непосредне везе са социјалним животом, изазивајући тешких последица. Тако на пр. ослањајући се на априорни појам о слободи воље, криминалисте гледају у преступнику апсолутног господара својих поступака и одмеравају чисто механички своја кажњавања, не водећи рачуна о живој личности даног преступника. Отуда следоваше да казнене репресије немађаху резултата, не страшећи и не исправљајући никога. Економисте су поставили законе, који им изгледаху вечни, као закон о насељењу народа, закон ренте, тражње и понуде ит.д., без обзира на чињеницу, да у основи свих тих закона лежи признање личног егоизма, личног интереса, као искључивог и јединог подстрека човечјих поступака. Међутим стварни кавот износи низ доказа о приватноме и јасно. доказује пут ка будућем друштвеном благостању, које ће се ослањати на осећања, супротна индивидуалном егоизму.

Априорни погледи на природу дечју и његов психички живот допринели су остварењу таквог склопа васпитног и школског посла у животу, којим су ометале извргавало развиће омладине у целом низу поколења. Тај исти спекулативни, априорни метод у науци о наравствености, доброти, лепоти створио је низ безбројних система апстрактних идеја, које претендоваху да објасне ове сложене психичке појаве помоћу празних речи, као апсолутне лепоте, апсолутне доброте итд, које би тобож постојале изван човека и диктовале му своје за«оне.

"Супротно априорноме методу, метод строго научног психолошког посматрања води к томе, што пре свега, одбацује сва претпостављена уопштавања; апстракцији се ставља на супрот жива стварност; апстрактном човеку, каквим га сликају философи ХМШ века, ставља се на супрот живи човек, члан друштва, нераздвојно везани са њим, носилац биолошког и социјалног наслеђа, што му је остављено од претходних поколења.

Као што је поменуто, социјална психологија дрпе свој материјал из посматрања свих могућих узајамних односа, између људи, и с тога она залази у област политичке економије, политике, религије, морала, права, педагогике, литературе, породичног живота итд. Све те области проучавају социјалне науке; стога се мора поменути, да социјална психологија никако не претендује да стане на њихово место; користећи се једним истим предметом изучавања, она му прилази са својом специјалном задаћом