Učitelj

266 Уши тв ЈЉБ

све своје ствари; да ученици-це долазе уредни, чисти и умивени како да по учионици не трче и по клупама не газе; како да улазе у клупе и излазе из њих; како да из клупа и учионица излазе, кад се кући или на одмор пуштају; како да се не ва диркују, не свађају и не туку, него да живе братски и у љубави; како да се за време предавања и иначе јављају, кад хоће што | да кажу или питају; како кад се који пита да устане и одговори; како раздавати мастила, прописе и цртанке, а како их скупљати, кад и како читати молитву; кад бележити ученичке изостанке | и кад и како ученичке тужбе примати и ислеђивати 2 Ево и о свему овоме мога мишљења: 1., Да навикнемо учепике-це да уредно и на време долаз у школу, треба прво сами да смо строго савесни у вршењу својв_ дужности према школи. Наставници-це треба сами увек тачном. на време да долазе у школу и да примером претходе у овоме својим ученицима-цима, како би могли после саветима, утицати. на њих, да се и они такмиче у овоме. Ако се после овога и опет појави који случај, да неко од ученика-ца не дође на време | дотични наставник-ца ће детаљно испитати узрок овоме, и ако буде кривица до ученика-ца, укориће га јавно пред ученицима. с напоменом, да више не греши. Понови ли овај ученик-ца ову. грешку и опет, наставник-ца казниће га тиме, што му неће допустити да иде на своје место, већ да до краја часа стоји ван клупе. Ако тога часа ученици-це раде какав писмени рад, ову ће казну ученик-ца издржати другог часа, а сад ће ићи на место да и он ради. Или наставиик-ца ће казнити ученика-цу и тиме, што ће га по одласку осталих ученила-ца кућама, задржати у. школи још пола часа, па после пустити. у 9.. Често се чује од појединих наставника-ца, како им поједини ученици-це не доносе све своје ђачке потребе. Нарочито. кад је час писања или цртања, видеће се: те овај ученик-ца нема мастила, а онај заборавио да донесе перо, трећи писаљку ; или један нема цртанку, други плајваз, а трећи гуму. Код млађих разреда понеки заборавио таблицу или крижуљу. 4 Ова ђачка неуредност наставнича-цу узбуди те изгуби оно расположење с којим је дошао на предавање. Да би се наставник. у оваквој прилици, колико толико користио овим часом, он брзо пита и тражи од осталих ученика-ца позајмицу у ђачким потребама, дајући онима који су заборавили, те ако их нађе и којекако, али често по 2—8 ученика-це остану без писменога. рада.