Učitelj

286 У ЧИТЕЉ

слишавао“ своје другове. Ако би се сетио, учитељ се враћао и преслишавање сам вршио имајући редовну књигу пред собом и мотрећи да ученички одговори буду што је могућно вернији ономе како је у књизи. Ненаучна „лекција“ повлачила је за собом казне, доста сурове. Осим других мањих казни као: вучење за уши, шамарање, клечање, затвор без хране, које су врло често примењиване, нису биле ретке и батине. У прво време батинање су вршили по наредби учитељевој старији ђаци; они су шибали млађе, а њих фамулуз; доцније је и једне и друге шибао фамулуз. Кажњавање за неуспех и незнање било је много суровије год онога за немир. За кажњавање нису у првоме периоду постојала никаква правила; све је зависило од учитеља. Од 1838. кад су изашла „Наставленија“, у чијем се 9. члану говори о. кажњавању и награђивању, изгледа, да се морало мало више пазити да казне буду увек одмераване према учињеним кривицама. Али су ипак све и даље остале и примењиване су исто онако сурово као и раније. Због тога је оправдано што је бежање из школе и са часова било врло често. Кад се овоме дода да су ђаци били одраслији од данашњих, јер се, по причању, полазило тек у 10. години, онда су такве казне, нарочито често батинање, -ваиста могле тешто падати ђацима и они су их бежањем избегавали. Чича Пера памти врло добро за једнога свога друга, да та је отац, незнајући како ће га натерати да уредно иде у школу, доводио сам у учионицу и синџиром му ногу везивао за школску клупу. То је отац радио са својим дететом, јер је учитељ пре "тога употребио био све казне. Ни ово, прича, није ништа помогло, јер је дете, по природи ограничено, тако још више постиђено и постало још затвореније него што је раније било.

О ђачким потребама: књигама, училима, прибору за писање имам неколико помена, али не и из најранијег времена. Књиге „су биле, нарочито оне световне, врло ретке, а прибор за писање врло скуп према данашњој вредности новца. 0 училима, као помоћним средствима за наставу није се дуго знало. У 1834., причали су ми, буквар је продаван за 60 пара, хартија 8 пара табак, гушчја пера (јер се само њима писало) зарезана 4 'за једну пару; често су сами ђаци та пера зарезивали. Мастило су сами ђаци правили мешајући са водом чађ, угљен или какву другу боју. „У доцнијем времену изгледа да је све ово било скупље. У једном акту примир. суда из 18942. вели се, да је цена једној „пушли пера“ била 83 гр. и 20 пара, тесте хартије продавано је за 4 гр.,