Učitelj
364 У ЧИТЕЈБ
позив, мирно га и савесно извршили у своме народу, па отишли Богу на истину а добра дела своја оставили на земљи.
Биографије Владисављевићеве немамо још. На више и најлепше грађе за његову биографију има у сачуваним писмима која је он писао Вуку у току много година. Таких писама у Вуковој преписци има много — 142. Управо што је у тој преписци Јован. Гавриловић за источне, то је Димитрије Владисављевић био за западне стране нашега народа.
Тој грађи додајемо овде, као основу биографску, неколико речи уопш'е о животу Владисављевићеву заједно са значајнијим метима из неколико његових писама која је писао заслужном Да_нилу Медаковићу. Та писма до сада нису била позната.
ж
Димитрије Владисављевић рођен је у Кузмину, у Срему, године 1788. По свршетку основних школа изучио је у Карловцима
гимназију и богословију — у обема школама као примеран ђак.
Године 1809. штампан је српски превод „Новога Плутарха“, па међу претплатницима налазимо и Владисављевића као „слушатеља теологије. “
Тада је у богословији — а и у гимназији — био најистакнутији наставник Лукијан Мушицки. Сазнавши каква се важност приписује и каква се пажња поклања народним песмама у опште код свих литература, Мушицки разбираше преко својих ученика за српске народне песме. Али од интересовања Мушицкога не би тада српској књизи никакве користи.
Зато с пуно разлога вели Владисављевић, много позније у једном писму Данилу Медаковићу:
„Све док се госп. Вук није на обзору појгвио са својим свијетлим лучом, био је Мушицки најбољи познаватељ народнога пјесништва нашег и велик горући родољуб, што је друго за увијек остао, али колко је штетио имену своем што је пустио онај рад! Ма да добро знам и то да ипак у њему никад не бисмо добили онога кога нам госп. Вук приказује. Добро се опомињем студентскога доба своега, и знам шта је он тада вредио. Сваком своде !“ нЉ
Као што је познато,.и Вук је гледао да у Карловцима, у једно доба, учи гимназију, али стално не могаше ту остати. Још _из тога се доба почиње познанство и пријатељство између њега