Učitelj

ВО Лек КЕ 385

Сем горњег захтева на овоме је конгресу константовано да Италији, према броју деце за школу дорасле, поред 85.000 учитеља-ица, којих сад има, треба још 80.000! цифра збиља сваког уважења достојна! Конгрес је захтевао више школа и више учитеља.

И на конгресу научника у Падови чуло се озбиљних речи о народној школи.

Умољен од својих другова италијански министар просвете Луиђи Луцати отворио је овај конгрес у коме је изнео напредак науке у Италији, али је г. министар нарочито указао и на недостатке школе и њених прилика у Италији. 0 нар. школама своје Отаџбине, о којима баш он води врховно старање, г. министар вели: наше народне школе готово су у свему напуштене. Нико о њима не води довољно бриге, нико се о њима озбиљно не стара, нико их не прихвата. У Италији скоро потпуно нестаје вечерњих и правничних школа, мало је књижница и читаоница и читаоница за омладину и народ а мало је и друштава за помагање школске сиротиње. Отуда, тврди г. министар, није чудо што у Италији има много људи који су у школи научили да читају, пишу и рачунају али су то доцније све позаборављали. Ове људе Луцати упоређује са слепцима којима је операцијом вид био позраћен за тренут, али им га је немила судбина опет за навек одузела! Упоређење можда нешто претерано али у основи тачно,

Италијански државни министар и то баш просвете у даљем свом излагању са тугом признаје: да је италијанска народ. школа, ако не баш најгора а оно једна од најгорих у Европи.

Без сумње је и г. министру и целом контреву била немила констатација да су туђинске владе у Швајцарској, Тиролу и Истри учиниле много више за писменост тамошњет италијанског живља пошто тамо већ готово нема неписмених а сем тога, вели г. министар, Италијани из тих крајева пишу лепше и изражавају се правилније италијански него њихова браћа из Краљевине !

Школа која не васпитава, школа без идеала, безуспешна је. Г. Луцати при свршетку моли све оне који могу што урадити, нека што више раде да италијанска школа постане вредна италијанског народа и његове историје.

Размислимо и ми о свему овоме. .

Класична и лепа Италијо и ти за твоје школе имаш још много да радиш и урадиш. МОВ ТЕ

ЛИЧНИ ГЛАСОВИ

Вршилац дужности надзорника беогр. осн. школа. Претписом Господина Министра Просвете и црквених послова постављен је за вршиоца дужности надзорника основних школа у Београду Г. др. Миливоје Јовановић професор П беогр. гимназије.

ДОМАЂЕ ВЕСТИ

Нова година. Свима нашим претплатницима и читаоцима честитамо нову 1910 годину с најлепшим жељама.

Хиљадити састанак Просв. Савета. 18. децембра пр. г. у + и по часа по подне састали су сеу дворани Ш! београд. гимназије садањи и бивши редовни и ванредни чланови Главног Просветног Савета, као и његови бивши председници, и бивши министри просвете на хиљадити састанак просв. Савета по нарочитом позиву преседништва његовог.

УЧИТЕЉ 26