Učitelj

ИЗ ШКОЛЕ И ЗА ШКОЛУ 411 људи зарадили 3 дин. и поделе). Петина је од 3 дин. 0,60 д. (пара) а. 2,5 м. биће: 0,60 д. Хх 2,5 == 1,50 дин. или и простије: 2 м. су 1.20 д. а по (0,5) је 0,30 дин. свега 1.50 дин.

Овако више задатака узети ради вежбања, и уочавања, а увек

истицати : да се прво нађе шта стаје — пошто је једно, свођење на јединицу.“ Овакви — лакши задаци су врло згодни и за [Ги [ рав. —

наравно у одређеном кругу бројева и усмено.

Ппчсмен рад.

а. Кад се овако учини довољно вежбања усмених са задацима што природвијим и из обичног, свакидањег живота, наравно не све једног часа, онда се прелази на писмен рад. У почетку узети задатке обичне, лакше, н. пр. оне што смо радили усмено, или сличне, и извести ученика, који уопште лакше схвата, и задати му н. пр. Човек куџи 7 јагњади за 35 дин. па даде својем суседу 83, по истој цени. Колико овај други има да му да за ово 3 јагњ. Сад овај задатак и овде прво усмено израдити: Кад 7 јаг. кошта, (стаје, вреди) 30 д. може ли се одмах знати шта вреди троје; — Шта треба претходно знати, па да онда лако знамо пошто је тројег Како ћемо израчунати пошто је 1 јагње; Шта знамо; (Внамо да је 7 ј. за 35 дин.). А 1 пошто ће бити Шта је седмина од 85 дин. А троје пошто је“ (5д. Х3 ]).

Сад ћемо ово да израдимо писмено, пишући задатак у једној врсти:

Т јаг. 35 дин. а 5 јаг. Поступач је исти: наћи Ут од 35 дин. па узети те 3 седмине: 35:7 ==5 х 815. Овако сз може израдити више лакших задатака.

6. Облик и знак за питање. После ових вежбања, треба утврдити облик ових задатака. Н. пр. Сељак прода 15 товара кукуруза за 325 дин. а његов сусед прода 40 товара, по исту цену, колико ће он узети новаца

Ђак ће написати прва два броја овако 25 товара 325 дин.

Сад се питањем доведе, до већ стеченог знања, да се једноименовани бројеви пишу један под други дакле 40 т. доћи ће под 25 т. — и ђак то напише овако: 25 т. 825. д.

40 т. Како се не зна, колико ће се дин. узети за 40 тов. то ћемо испод 325 д. ставити знак питања. Неки ту стављају: Х (непозната) Н (незна. се) К (колико), а ја сам уобичајио „=“ — јер се са њим