Učitelj

СВРШЕНИМ УЧЕНИЦАМА Ж. УЧИТ. ШКОЛЕ ТЕ

Свршеним ученицама Ж,. Учит. Школе у Београду

Наша прва Женска Учитељска Школа у Србији отворена је 15. новембра 1900 године. Према тома томе 15. новембра ове године навршује се десет година њеног живота и рада. Наставнички савет у својој седници од 30. марта о. г. донео је одлуку да се 15. новембра ове године прослави десефогобшињица наше школе. Ова свечаност биће чисто породичног карактера. Ми желимо да овога дана све наше свршене ученице буду у маслима са нама, а које су нам близу и могу да дођу, да нас тога дана у походе. Наша је жеља да овога дана будемо, дакле, сви заједно и да наше ученице тиме покажу, да им је успомена на нашу школу мила, да се и нас радо сећају и да ву захвалне на ономе што им је школа учинила. Ми знамо, многе наше ученице, које су сада растурене по разним крајевима паше отаџбине, радо се сећају наше школе, јер се од времена на време писмима јављају појединим наставницима и наставницима, у којима пишу како живе и шта раде, а у приликама траже и обавештења за поједина нова предузећа за добро школе и околине у којој живе.

Али за досетогодишњицу наше школе бар на неколико дана раније, ми би смо желели да нам се све ученице јаве ошширнијим писмима, у којима ће изнети; како су до сада живеле и како сад живе; како су радиле у школи и како им је оцењиван рад; шта су радиле мимо шкеле за добро нашег народа и каквог су успеха имали; ко им је све помагао и каквих су сметња имали у раду; шта би желеле да су још од школе добиле, па да више могу урадити за народно просвећивање и да се у своме тешком али племенитом раду осећају задовољније. Ми молимо да нам се за десетогодишњицу јаве и да нас походе и оне ученице наше, које нису постале учитељ“це у основној школи, а затим и оне које су наставнице у Вишим Женским Школама; које су на страним универзитета или на нашем универзитету. Хоћемо за десетогодишњицу да направимо један биланс, из кога ће се видети шта је дала наша школа отаџбини и народу са минулих десет година; хоћемо да се радујемо и тога дана, особито ако билансом будемо задовољни и на послетку хоћемо да изнесемо нашим садашњим ученицама, шта се све може истрајним и марљивим радом учинити за добро народа и отаџбине, којој ми сви треба да служимо, а којој можемо да служимо само тако ако будемо растурени и најудаљенијим селима наше миле отаџбине.

Верујући да ће се све наше ученице одазвати овој нашој срдачној молби, ми им шаљемо поздрав и топле жеље да вазда имају успеха за добро отаџбине народа.

Пасма треба упућивати на адресу: г-ђица Малвина Гогић, пословођа наставничког савета.

На Ускрс 1910. године Управа Жен. Учит. Школе у Београду у Београду