Učitelj

ИСТОРИЈА ПЕДАГОГИКЕ 641

Шта мисли Песталоци о хришћанствур Он о томе опет у „Истраживањима“ вели:

„Хришћанство је поштуно наравственост; па зато је оно исто потпуно ствар индивидуалитета појединих људи. Оно никако није дело мога рода, никако пије каква дросавна релмецја нилам, средство државе за ма какву насилну сврсу.

„Кад би то било, морало би се оно у своме фанатизму изопачити и ослепити према свој неправди државе и према свакој превари оних, који мисле да је за њих корисно, да грађанске и религиозне заблуде народа одржавају до у сваку вечност.

„дато ми као држава, као чародност још никако и немамо тришћатстава, нећемо га ималич м не преба као народност никако ни да га шмамо. Народносне религије, које су за државно и земаљско знамење и знаке достојанства изабрали папски рибарски прстен и крст, те хришћанске народносне религије, нису Исусова наука.“ Е

У чему се за Песталоција састоји право хришћанство 2

Оно се не састоји у веровању, него се, као религија, састоји само у наравсшвеносшњ.

Па како разуме Песталоци наравственост хришћанствар У „Линхарду и Гертруди“ он одговара: 5

Свећћо спољно обележје жришћанства у главном је подизање угњетених из животних брига.“

У „Христофу и Елзи“ он вели:

„Свештеници треба да приближују народ не звездама но човечности“ јер, исто тако он вели: „Пут ка небу је испуњење земаљских дужности“, а: „Против зла се мора и рукама и ногама радити, а не само говорити... Права и озбиљна религија треба да се сем за грехове великих са неучшивом наметљивошћу заузима за погрешке сиромалшниг, бедниг % поппишлепит у земљи, а погрешкама великит и силниг људи треба исто тако мало да ласка као и кривцима из народа.“

Тако рече Песталоци.

Чисто и јасно видимо, да Песталоцијево хришћанство није никакво веровање у догме нити је каква црквенска религија, него да је оно религија човештва и силне љубави према ближњем. Песталоци није био храшћанин по вољи цркве; по његовом славном ученику Пт. Нидереру „он није стајао на хришћанској тачки гледишта“, и он је сам себе као „неверника“ обележио у једном писму Николовиусу из Берлина и говорио о свом „нехришћанству.“

УЧИТЕЉ 48