Učitelj

666 у титеЕ ЈЉБ

вати (ради оцене) на крају двомесечја или тромесечја, све ђаке из свега што је за то време урађено.

Овде уважени писац говори о годишњим испитима пред испитним одбором, дакле у средњим школама. Из овога се види као: да је писац још и сад за те испите, и кад су они већ укинути. Може бити да је ово мишљење конзервативно, али и ја сам тврдо. убеђен да годишње испите по средњим школама треба поново завести. Друкче се учи кад се зна да се на крају године мора не само поновити, него знаш цео предмеш а друкче кад се говори у мес. марту, па после до краја године тешко да ће се говорити. Та све знамо како се учи, „за белешку“. Да ли је и то узрок што нам у средњим школама више од Уз ђака понавља разреде и испитер

— Ево једне важне теме за дискусију и писање:

Значајно је и ово мишљење пишчево о оцењивању владања. „Оцењивање владања према томе, да ли је ученик кажњаван или није, није поуздано; јер несташан ђак може бити често кажњаван, | па ипак може бити поштен, а по неки ђак може остати некажњен, а ипак да није чиста карактера. Садашњи начин оцењивања, по коме онај ђак, који никако није кажњен, добија оцену примерног владања, а немирни ђаци добијају оцену лошег владања, — врло. је незгодан и неправичан“ (Стр. 35).

Говорећи о испитима поштовани писац каже: „Боље је да писмени испит дође после усменог, и то као допуна и поправка усменог испита. Тада се ученици боље спреме за испит, и оцена је поузданија. Писмени испит не може лако заменити усмени испит, јер је тежи од овога. С тога је неправедно, кад се неки ђаци испи тују само усмено, а други само писмено“. (Стр. 41). — као што. раде неки професори у средњим школама, преко године.

Јест, али овај рад усменог и писменог испита могао се вр-. шити само у оним школама, у којима сви ђаци полажу оба та испита. А где су одлични ђаци ослобођени усменог испита, као у нашим гимназијама, немогуће је усвојити тај рад испита.

„При испиту могу се ученици прозивати по азбучном реду.“ или преко реда. У основној школи ово је друго боље. У средњим | и вишим школама најправичније је да најпре говоре најдаровитији ђаци, а они који најтеже уче, на послетку“ (Стр. 39).

Ово мишљење компетентног писца може се применити и на“ · испитивање у току тромесечја, јер слабији ђаци у току тромесечја могу нешто научити из говора ових бољих. Сем тога, и овим су слабији ђаци приморани да уче до краја тромесечја, редовно, а и