Učitelj

КОВЧЕЖИЋ 695

или увођење самоуправе, пошто се увидело, да америчка младеж, која има много слободе, нерадо пристаје да њом управљају одрасли, али да је послушна и прилагодна, кад има за управљаче себи равне другове. У почетку нам изгледа смешно кад чујемо да тамо деца бирају у школи управу: председника, судије, полицајце и да ови врше дужности одраслих у држави. Ну ваља напоменути да није главни циљ овој дечјој самоуправи (која изгледа као гира) да се створи боља дисциплина, него је у њој пронађено згодно педагошко срество, који се деци пружају извесна знања и навике, неопходно потребни за модерни живот, који се одликује тежњом за самоуправом.

Први покушај у овом правцу учинио је чувени амерички учитељ УУПзоп 1. ОШ 1897. године у једној већој њујоршкој основној школи од 1500 ученика. Једнога дана управитељ школе доведе све ђаке у школску дворану и објасни им како жели да им пружи прилику да сами собом управљају, да би из искуства научили, какви треба да су, па да буду корисни чланови републике, чији ће грађани и они временом постати. Затим представи г. ОШ-а рекавши да ће их у томе упутити. Овај им с чисто политичког гледишта, али језиком разумљивим за децу објасни, како демократска држава није ништа боља од државе, у којој тирани владају ако је у њој поквареност и да ће опште ствари у Америци само онда напредовати, ако будући грађани имају за то разумевања. Због тога и они треба још сада да науче какав треба да буде добар грађанин и шта треба да ради, али да се и то мора као и свака друга вештина научити. На свршетку говора их запита да ли желе да науче какав треба да буде добар грађанин и они то потврде сви дизањем руке. За тим им прочита молбу упућену школ. власти за одобрење да оснују ђачку државу и уједно им изнесе главне одредбе, на које се морају обавезати и које обухватају: чување здравља, поштовање приватне и опште својине, однос држављана према држави, односно управи коју сами бирају итд. Управитељ је, разуме се, одобрио правила.

Да бисмо показали да школ. дисциплина и ред имају велике помоћи у „ђачким државама“ навешћемо ове примере:

У Америци је обичај да се пре почетка наставе скупе сва деца у сали на заједничку молитву, која се обавља са малом свечаношћу. Раније су учитељи имали муке при одржавању дисциплине од учионице до сале и натраг; нарочито је било много вике. Ну чим је установљено да одржавају дисциплину сама деца по-