Učitelj

126 УЧИТЕЉ

Лудвик Вивес... У своме великоме делу Пе зар (у три свеске 1581 год.. он износи пад наука, особито наглашујући оскудицу тежње за истином, охолост

__ и славољубивост проналазача, а особито мрачност и несавршеност списа старих у том погледу, 0с0бито Аристотела. Прави ученик Аристотелов није онај који природу изучава по његовим делима, већ који изучава саму природу. Као једино плодно срество за изучавање природе и ставља већи Вивес екеперименат. У метафизици Вивес прима многе ставове Аристотелове, стављајући као средиште метафизичких испитивања учење о Богу и створењу света, али и наглашујући у исто доба неспособност људског духа за решење ових највиших питања. У етици Вивес одбацује Аристотелово учење о срећи, па се држи платонових и стојичких учења (р. 22).

хегејпјећ ппа фФезе УУ1азепасћаћ „ата Фазегепа пеппб... РПег егзђе Те... шитаво| Фе Гећге уоп деш Вести! ипада дег Пебтноп, дег тлуеЊе... (Фе Гећгеп уот Огфен, уот Зећцаз чипа уоп Чег Мебћоде. Ачећ аш рћуз ка зећет ипа тебару всћет Сеђјеђ ђезЕ | ег Чеп Атјабобејез. (р. 38 зедп.). Тмаотсиз Ућев... 1 зепет 27055 апеејеофеп еплуКорафзећеп Уегке; Ре Фзсетриић, 1581... ђттећ ег |тејТепде аЏгетејте Вешегкипееп Прег деп Мега адег МазепзсћаЊеп, тадет ег ђезопдегз Пђег деп Мапсе! ап Магће ата Прег Носћшти, ЗисћЕ пасћ дет Коћше ешез ЕгНпдега, шђег Че Оипкећећ 11 деп ЗећтЊеп дег Абеп, уог аЏеп Аез Атјабобејез, КТагћ... Пје есћбел 5бећиЈег дез Алабођејез, Тећтб ег, Ђејтасеп Фе Мађиг зејђећ, мле аџећ Фе Аеп фФјез себап ћађеп... Хиг дштећ Фтекђе Џпбегаџцећипе аш дет Меге дез Ехрегипелфа 155 Фе Маг уп еткеппеп. Јп дег Мебарћузк ЋаАЉ зјећ Ујуез ујеј ап Атабођејез, 14555 ађег тшапеће хоп фФезет ђеђолфе Вест е хигисктебећ ппа збејћ ја деп Мибејрцаке Ффее Гећге уоп бођБ ппа зетег Зећбр ле, дет ег Јтешећ бег Фе Џплшапенећкењ дез тепзећећеп Оејађез Шг Фе Гбзипе феезег Ргођјете ћегуотћеђћ.. Ја дер ЕбК пошти ег Фе аг5ћове зеће Бећге уоп дет апекзећокењћ попа дегеп Јаћаћ пјеће ап, меће пп бесепзаћи 71 Шт Фе зокта зећ-рјаботтвеће ппа зђојвеће ог (р. 37).

Али ми нисмо намерни, да преписујемо Петронијевићево дело, као што је он преписивао из Ибервег-Хајнцеа, већ ћемо узети нешто из појединих излагања философа, као потврду нашега исказа, да је Петронијевић читаве стране за своје дело просто преписао из

других аутора.

Никола Кузански. Он је рођен 1401 (првобитно му је име Мој. Свгуриз или Кгеђа дакле Немац је) у Куесу на Мозелу, своје прво обравовање добио у Девентеру код тако зване браће заједничкога живота, затим је у Падови студирао права, и математику, па онда теологију. По свршетку студије био је у различним духовним звањима, учествовао је на концилу у Базелу, постао је 1448 кардинал, 1450 владикз у Бриксену, умро је 1464 у Умрији. По својој доктрини Никола

Месофаив дет Сивгатет (Х1е01. Сћгурба одег Ктеђз), геђ. 1401 ха Киез ап дег Мозе! на Теегзећеп, ајзо еп Пешазећег, етћјећ зете Јагепафђ апе 71 Пеуепфег ђе! деп Вгпдегп Џез сетезатеп Геђепз, аи еетфе ла Радица Фе Кесћђе ппа Фе Маћћета к... ап бе зјећ дапп ађег дег Тћеојогје 75, Ђекјејдеје геја еће Непег, паћт аш Копа! зп Вазе! феП, мага 1448 Кагалај, 1450 Вазећо! хоп Вехеп, збатђ 1464. та Тод 1п Џабђшећ. Ег пшт дје Маибејафе пе 2лу]асћеп дег Бећо-