Učitelj

ЦИЉ ВАСПИТАЊА И НАСТАВЕ 138

На први поглед многима ће се учинити, да са ових пет речи није обухваћено све; шта више изгледа, као да је изостављена чалаелектијална страта човекова, а то је оно, што се до сад рачунало као најважније, настави и васпитању најприступачније и на чему су настава и васпитање до сад највише и радили.

Али није тако. Не изоставља се, нити се запоставља, овде интелектуална странл, него се само везују уз оно, уза чипа је она у ствари везана увек, па и кад се теориски одвојено узима и кад се на практици одвојено на њој ради. Јер где и кад је телесно васпитање без утицаја на умно; и обрнуто, где и кад умни рад не утиче на телесну снагу: Где и кад су код жива човека одвојени тело и душаг Кад се развоје, онда то више није човек него леш. Сем тога, шта ће нам говор, мишљење, фантазија, памћење, знање и сав интелект целог човечанства, ако све то није за одржање живота и здравља, за развијање радљивости и умешности у раду и доброте у опхођењу међу људима; Шта ће нам највећи умови и њихови умни производи изван оквира потреба данашњег људског друштва #

До сада се при васпитању и настави неговала највише интелектуална страна, махом се само на њу и гледало, а свему другом само се признавала важност и одавала част и поштовање, али се, поред свега тог признавања, све друго запостављало. Отарајући се највише за интелектуално развиће, данас со милиони нашег подмлатка занемарују у радљивости и умешности, у здравственом погледу и у основима који одржавају живот. То потврђују они огромни и страшни бројеви смртности у доба васпитања и наставе; то потврђују она бледа, испијена лица и кржљава тела школске деце, а печат на то удара она омладина, која свршава школе, па пуна знања и васпитања пада у гроб, кад је мислила ступити у живот и рад, или, поред интелектуалне развијености, једва животари, јер је слаба, болешљива и кржљава.

Зато би, као нека реакција на то досадање претерано поклањање пажње интелектуалној страни, имало доста оправдања, кад би се сад истакли напред остали захтеви васпитања и наставе, а интелект потиснуо мало назад. Али ја не мислим овде ударати у ту другу крајност, него хоћу да при васпитању и настави старања, за ум и тело буду подједнако цењени и да иду увек упоредо и заједно у сваком наставничком и васпитачком раду, како би се постигло:

„Да човек буде жив не само зато, што га никакав случај није