Učitelj

188 УЧИТЕЉ

рт. двет. Растић.

ИЗ НОВИЈЕ СРПСКЕ ФИЛОСОФИЈЕ.

ГР

Радови д-ра Бранислава Петронијевића.

2. Историја новије философије, |-ви део од Ренесанса до Канта.

Аутор каже даље: „Ближа посматрања нерегуларности ових удаљавања и приближавања планета земљи водила је нужним начином исто тако новим круговима ексцентричним...“! Ово је аутор измислио „непосредном интуицијом свога ума“, јер „нерегуларност удаљавања и приближавања планета земљи“ не постоје у Птолемејевом систему, већ су овде измишљени. Ипак њему ништа не смета да напише: „Овако је било гледиште људско на структуру материјалне висине пре Коперника и Галилеја.““ За такво малтретирање развитка науке, ова му неће остати дужна. Ево још једног објективног суда. Аутор није био у стању разумети један факат у историји науке, или другим речима, аутор није разумео Рознбергера, писца историје физике, по коме је, како он сам каже, радио. С леве стране стављамо шта каже Петронијевић а с десне шта каже Рознбергер.

„Поред кретања земљиног око осо- Корета из заћ, дазг5 је Егдаећзе вине и око сунца Коперник узима још ђеј дег Веуесипе шп Фе Зопле зјећ

_ једво треће кретање земљиво. Да би шипег ратаје]ј Ђеђеп тизебе, зепл осовина земљина остала увек себи дет Уесћзе] дет Јаћгезле еп ет атећ

· паралелна, Коперник је на име, сто- зејп вође. ЏОпђеКкапић ађег те дет јећи на становишту Аристотелове фи- тесћапзећеп Оезећ дег Већаттипе зике и не познавајући још закон инер- ипа посћ сгапгтђегапсеп 11 дег Агјађоције (кретања), који је поставио тек кећзећеп ТГећте уоп деп пат ећеп Галилиј, мислио да земља мора имати попа гезаНзатеп Везувоппсеп, ћтеб ег још једно треће кретање, које неће Гаг пабгнећ, даза 4!е Егдасћве, ууепп далаи, да опа буде увек подједнако је ђе; дег Веуесипс дег Егде зјећ нагнута према еклиптици, већ да вера Шрегаззеп ћјеђе, уттет Фћезеђе јој осовина. осшате увек паралелна Мећјито дедеп аље Асћзе дет КЕПри да показује увек на једну тачку на, пК бећатће па 2150 ешеп Кесетанлнебу. Ова заблуда Коперникова, која, ће! ша Фезе Ђезећгетће, ппа Теофе даје сасвим појамна, доцније је направ- ти дег Егде апззег дег Огећипе шп љена. (Ист. нов. фил., р. 56). ге Аећзе шпд дег Веуесипо шт Фе

Зоппе посћ еле аге Веуеоипе Ђеђ,

жејеће Фе Асћзе 1п аЛеп Гасеп ра-

· _ таПе! егћтећ. (Козепђеггег, 0. ., р. 120).

Да преведемо шта Розинбергер каже:

„Коперник увиде, да земљина осовина при кретању око сунца мора остати увек себи паралелна, ако хоће да се објасни промена годишњих времена. Непознат са механичким законом инерције и сасвим прнзнавајући Аристотелово учење о природним и усиљеним кретањима, држао је

1 Ист. нов. фил., р. 58. 2 Ља4., р. 54.

атар“