Učitelj

мисли 209

на свога брата, а он се даде осетити не толико као њиховјдруг, колико као друг њихових несташлука. Оно, што би деца извинила своме брату, код учитеља — презиру.

в ж » П. Јуркевић: (курс опште педагогике). Васпитач свакако развраћа децу, ако њихово мишљење узме за правило свога рада, или када није он њима ауторитет, него они њему.

„Де-ћератдо : (основни курс). Немојте се надати да ћете остати верни свом позиву, и ако се осећате лени и равнодушна у вршењу своје дужности; уђите у дубину вашег срца; испитајте строжије себе: осећате ли се снажни да се искрено примите и свагда испуните све услове овог захтева: ошиш Ообродешелни не у Половину, већ са поштунимљ срцем. Јесте ли се навикли на непрестану бригу и осећате ли се у томе способни» Наставник, који је дужан непрестано пазити своје ученике, треба и на себе да пази. Не сме се он никада заборавити, чак ни за минут у присуству својих ученика, који му примећују, и одмах ће то искористити, ако осете, да су га макар у чему савладали; његове су обавезе свакодневне, сваког часа; он им је дужан најтачније вршити, избегавајући сваки немар; најмање охладњење његово према дужности охрабриће ученике, да буду небрежни у својој дужности: нико га не може ослободити од његовог бдења над њима, и не само да је лично обавезан увек поред њих бити, већ је уз то дужан спајати непрестану пажњу свих својих способности. Расејан човек, рссејан, непажљив — никада неће бити добар учитељ; и његов ученик мора бити хрђав.

Ф. Мер: Мма људи који налазе особиту заслугу у томе, да сви раде педантно, и таквим особитим старањем шкоде себи. Већим делом они јуре за испуњавање ситница, напуштајући оно, што је главно. И не само што су тим досадни, већ и шкодљиви околини, а нарочито онима, који зависе од њиховог ћефа. Ја овде разумем учитеље, који не следују методи што је школа усваја, већ уче децу по својим правилима итим их замарају. Они налазе сијасет некорисних ситница, пазе да им с педантизмом изложе, а гледају с висине на оне, који не губе време на овакве бесмислице, него се баве нечим кориснијим и стварнијим. Они се не задовољавају таквим поступањем у својој школи, него то шире и даље с пуним убеђењем, да ће тек онда ићи како треба, ако се свуда усвоје њихови методи.

Има ли тога, ко није у животу страдао од оваквих личности 2 Они све жртвују ради привидности и форме, а само дело не признају. Они често газе закон и правичност, тек да сачувају форму, и ако је она сачувана, савест им је потпуно мирна, јер им је једина брига да осигурају свој положај. -

Ово су већином површне природе, које примају све за главно, што је споредно. Често су они у школи право мучење за децу.

Учитељ 14