Učitelj

212 У ЧИТЕЉ

Што се тиче политике, владари морају бити врло поштени и несмеју чинити неправедна освојења; идеал — то су прости обичаји и пријатељство грађана.

Можда. најоригиналније дело које је Фенлон написао, то су „Духовна Писма“ и „Упутство милосрђа“ које би се могло упоредо ставити са Имштацијом Исусу Христу и Равлмаашљањима Босиеовим. Његова. „обавештења и упутства“, то су духовна писма која је он писао, за време конференције у Исну, Госпођи Ментнтон и Госпођи Мезонфор.

У исто време када и Диалоге Мртшвиг, око 1693. и 1694. године, Фенлон је писао и Телемака, историју авантура сина Улисова; то је уједно и нека врста епског романа и политички памфлет, расправа о идеалном управљању и педагошко дело. Вредност Телемака није свакако ни у његовој мекој и сладуњавој фразеологији без боје, ни у оним наивним описима начињеним од извешталих речи), али у извесним размишљањима, неким портретима, иу ретком познавању људи. Треба разумети његов историски значај; треба нарочито запазити ко је писао тај роман, за кога и против ког.: свештеник, за дофена, против краља. И поред стотину опазака, поред одличних портрета, има ту нарочито онога што бисмо могли назвати „психологијом краљева“:

„Краљеви хоће да увек имају право. Да би загладили једну погрешку, они ће их начинити још стотину.“ „Множина људи који опкољавају владаре узрок је што нема ниједнога који би учинио на њих дубок утисак: они виде само оно што је око њих и што им ласка; све остало убрзо ишчезава.“

Па чак и посматрајући Телемака као чисто литерарно дело, ипак има неких одељака — нпр. историја о Филоктету, силазак Тедемака у пакао — које остају и интересантне и лепе. И, као и раније, Фенлон се ни мало не устручава од описивања жена и љубави, често у „врло насмејаним сликама“, — што је све мали принц од Бургоње морао са задовољством читати, Што се тиче политичке утопије у Телемаку, основне максиме, „хуманитарне максиме“ ХУШ века, све су у Х књизи где Ментор уређује Салепт. Сви људи су браћа, и сви народи такође; краљ је створен за поданике, а не поданици за краља; рат је највећа зло, а свако освајање је неправично. Ментор проглашава слободу трговине, кажњава банкроте, уређује храну и намештај, све чак до и величине кућа, Сликарство и скулптура имају да служе само за украсе храмова и гробова; од занатлија, „чији занати служе само кварењу нарави,“

1) Ево нпр. како он опасује борбу Телемака са лавом: „Три пута га оборих, и он се три пута лоново диже; урлао је тако да су се све шуме тресле. Па најзад, ја га угуших рукама.“ Или један пејзаш; „Видела се једна река где су сеобразовала острвца оивичена увелим липама и високим тополама које су узносиле своје поносите главе до под облаке.“ Готово је немогућим, како духовито примећује Леметр, описати на слабији начин тополе: „високе тополе,“ само за себе, било би изразитије!

% 3 Е

бсаа · се до а. 5