Učitelj

224 | УЧИТЕЉ

У одељку: „Задаци за вежбање“ треба изоставити све оно што је на послетку под бр. 18., јер је то рачунање, које деца још не знају. Употребљени су велики бројеви — преко 100.000 — а доцније у рачунању узимати су бројеви до 1000, само понегде и преко хиљаде. Неке сувише велике бројеве смањити. У вежбањима под 3 треба да има и неки број с нулом.

Код одељка: „Римске цифре“, У и Х треба да дође на своје место, у ред. Писање и ових цифара лепо је показато, само би требало изоставити оне збирове арапским цифрама.

Мере

Овај одељак није потпун. Има доста празнина у њему. Тако, није речено да се метром мери (поред дужине) ширина и висина. Од мањих мера није споменут ни рачунат милиметар. Није казато колико см. има у метру, него само у дм. Од већих мера само је казат Км., а Дм. и Ем. нису. Сантиметар овде се назива центи. метар, а боље је (тачније) оно прво. И у задацима треба да има претварање већих мера у метре и обратно.

Како ће ова књига, без сумње, бити и ручна књига наставника, то би требало овде написати и то, да ђаци, ради вежбања, покажу на метру његове мање мере, да покажу прстима колике су те мере, и да измере неколико ствари у школи. Да се боље схвате и запамте ове мере (метар и делови), оне се могу показати и на одраслом човеку. Тако, метар је преко целе руке (од прстију) и груди до другог рамена. Дм. је ширина шаке, см. је ширина нокта на малом прсту, а мм. је дебљина нокта.

Мере за површине. Ове мере поменуте су све, али незгодним редом. Прва, основна, мера за површине је Кв. м. (мЗ), па онда ар и Еар Тим редом их треба и показати и изрично казати да су оне 100 пута веће једна од друге, а мање мере да су једна од друге мање 100 пуша Ово је нужно да се зна ради претварања њиховог једне у другу у рачунима. Требало је казати да је Еар велики са сваке стране по 100 м., и да захвата 10.000 Кв. м., да је то, управо, Кв. Ем, а ар је Кв. Дм., и онда излази згодно за памћење: Кв. м., Кв. ДМ. или ар. Кв. Ем. или Еар. Ове све три мере треба обележити и показати у пољу, а после према њиној величини, сразмерно, и на табли нацрташи ит, обележивши величину страна свуд наоколо, а унутра величину површине у Кв. метрима.

Овде није ништа казато како се израчунава површина неког простора. Ваљда се то не тражи програмом.

Требало би казати да постоји и Кв. Км. као мера којом се исказује величина врло великих простора — држава.

Код ове мере нема задатака за претварање, као оно код метра и других мера што има.

_ Незгодно је овде речено: „а мјера којом се површина мјери зове се ар (а)“, — јер аром се површина не мери. Површине се