Učitelj

230 у“ фи тв

Код оволиких и овако крупних погрешака овај се уџбеник и данас још одржава у животу и њега купују наша деца разуме се по препоруци учитеља. Да ли ови наши другови знају за ове ствари и и да ли у тој просветној управи тамо у Београду води рачуна и о томе шта уче ова наша деца овамо по „Внутрености“ — стављам знак питања 2....

Смедерево: Влад. Радојичић, учитељ.

СЕРАН ИХ

В. Мрочекљ и Ф. Филиповичљ. Педагогика Математики ; историческје и методическје еподи. Томђ первљ!, сљ 16 рисунками и чертежами (част цвфтиБГХЂ). Книгоиздателљство О. В. Богдановоћ. (О. Петерсбургђ, 1910. года.

И нашим је друговима, нарочито млађима, познато да постоји нов педагошки правац, поникао још пре 30 година, који је у разним земљама добио и разна имена. Тако, у Италији и Француској називају га „Нова Педагогика“, у Сев. Америци „Тачна Педагогика“, а у Немачкој „Експериментална Педагогика.“ Овај последњи назив је највише раширен. Под тим називом и нама је познат, јер ми све новине добијамо преко Немачке, ма да оне нису све из ње.

Како било да било, тек овај последњи назив највише одговара самој суштини овог новог педагошког правца, јер се експериментална педагогика и одликује тиме, што све своје закључке и правила изводи из опита и статистике и у опште из тачног и стстематског испитивања деце. И док су старији педагози нарочито наглашавали да васпитач не сме с децом експериментисати, дотле данас заступници експерименталне педагогике све оснивају на експериментима. У светлости овога новог правца и наставници нису више прости извршни органи утврђених педагошких прописа и правила, већ слободни мислиоци и разумни посленици на формацији дечјег духа: ума и воље. Као такви они се више не могу ни замислити без озбиљне научне и стручне спреме, а као такви добијају већи углед и бољи положај у друштву.

И књига, чији наслов горе исписујемо, ослања се на експерименталну педагогику и резултате што их заступници тога новог педагошког правца истичу. Зато се у књизи сусрећемо са многобројним цитатима из дела чувених представника овога правца, као што су: Лај, Мојман, Наторп, Барт, Клапаред, Шулце, Ст. Хал, Нечајев, Сикорски, Румјанцев и др. Писци ове књиге доказују нам -— а то им потпуно за руком испада — да и предавања из математике треба радити лабораторном методом, која је боља од очигледне, и коју нам препоручују заступници експерименталне педагогике. Они нам сугерирају овакав задатак сувремене педагошке математике: „да класифицира сав математички материјал, да одели потребне елементе од елемената раскоши, да нађе средства и начине како ће потребне елементе из математике саопштавати што. већем броју лица, а да ова лица што мање осете индивидуална напрезања ума и воље.“