Učitelj

212 УЧИТЕЉ

добро. То ће се по овом питању јавити као одговор у сваком ч0веку, и у оном који је мало, и у оном који је много о том размишљао, у педагогу и непетагогу, у човеку простом и у најобразованијем, код народа културних и некултурних.

То, дакле, није изнуђен, исцеђен, нити извештачен одговор, већ то жели људство цело. А кад то исто тражи и природа, онда. значи да о жоће м човек ч Бог, па то мора бити та одредба циља васпитања и наставе. Дакле:

Циљ васпитања и наставе је да од детета буде жив, здрав, радан, умешан и добар човек.

А овим није пронађено ништа ново, нити је смишљено ново; ово је само костатовање онога, што су човечанство и природа или Бог истицали кроз милион година од кад, по мишљењу научара, постоји човек на земљи. Па кад људи, хтели — нехтели, морају продужити живот на, овој истој земљи и кад морају остати под утицајем истих познатих и још непознатих сила, зар можемо невидети и неверовати, да су садашњост и будућност продужење прошлости И зашто онда тражити неке нове и друкче одредбе циља васпитања и наставе преко овога, што видимо, да су и природа и људи, не само истицали, него тим путем до сад кретали и вршили, свесно и несвесно, старање о подмлатку људском;

Оне многе и разноврсне одредбе циља васпитања и наставе није изазвала толико стварна потреба, колико нека манија од које пате педагози као и пчелари. Сваки пчелар хоће да измисли свој „систем“ кошница, сваки педагог хоће да измисли своју одредбу васпитног циља. А све те разне одредбе ипак се садрже у оних пет речи, или друкче речено, ових пет речи обухватају све то, што су разни педагови хтели својим циљевима. Разуме се, овде треба узети само оне који су истакли нешто вероватно, могуће и остварљиво. Јер не може се порећи да међу тим многим педагошким циљевима има и таквих, који су само неостварљиве жеље, и производи саме фантазије, без довољно обзира на могућност стварност.“

1 На основу чега н. пр. Гравер п други хоће да је циљ васп. и наставе ништа мање цего достизање неког божансшеа и боосатског савршенстава = Каже се: па то је најсавршеније биће у васиони, највеће савршенство које човек може замислити, па зато томе и тежи. Али се при том заборавља оно што ЈЕ главно: Бог је Бог, а човек је човек. И после ма каквог васпитања од човека не може бити ништа друго него човек. Можда ће после милион година од ч0-