Učitelj

54) У чом тЕ ЈЕ

Богу драга да и учитељ бар седмога дана одмори своје говорне органе и своје трошне груди, а не да одслужи тежу половину дужности у цркви.

Некада се учило у основној школи само читати, писати и Богу се молити, то је онда и могао учитељ служити са попом у цркви, вли је данас дух времена натоварио толико предмета учитељу на леђа, да му је апсолутно немогуће да више врши и клисарске дужности у цркви, што данашњег учитеља, (модерног) и понижава. Треба учитеље поштедети једне овакве туђе дужности па би лекари много мање давали учитељима поштеде од школе, а не, као данас, просветна управа криви лекаре што дају учитељима боловање.

Учитељима је доста што раде наставничке и управитељске послове (тако рећи) бесплатно, доста им је што ће сутра, као војници, окренути прса непријатељском куршуму ; доста им је што од своје платице издржавају војне вежбе, што поп све не мора, те према томе и Богу би било криво кад би се и даље учитељ гонио да врши клисарске дужности у цркви. И учитељ је родитељ, те је и њему потребно да бар седми дан цосвети својој породици и да обиђе културне установе, којима је учитељ душа на селу. !

Сви разлози данашњега дужа времена имперашивно налажу, да учитељи од саба имају ове думсностти према цркви. које имају п наставници осталиг нидсик ч виших школа.

У, Учктељска сталност у једном месту. — Ни једном реду чиновничком није потребна толико сталност у једном месту службовања, као што је потребно учитељу, чија се вредност има ценити по томе, као му се створи могућност за рад, колико је за 15—20 година (боравећи у једном месту) могао кренути културни напредак у својој општини на селу.

Учитељ у мави нашега сеоскога народа има тешкеи узвишене задатке, задатке које нема ни један учитељ које друге државе, а о тим задацима нећемо овдо ни говорити, јер би се о томе могле читаве књиге писати.

Доста је напоменути само то, да је учитељу сеоском пемогуће ридити савесно у школи, подизати у селу Зем. Задруге, Сеоске Читаонице, Стрељ. Друдсипе, Пргдужсне Школе, Кулмпурну „Лигу ита.д. Ако његова сталпоста стоји у руци каквога жметаа, посланика Министра.

Ако збиља хоћемо сеоски народ да је писмен, да је моралан и да је културан, онда морамо законом прецизирати сталност учитељску. Стога смо мишљења (придружујући се овогодишњој учитељској резолуцији), да се казна премештајем укине, а да се учитељ може преместити од стране министра само онда, ако би учитељ био осуђен од судова за бесчасна дела до три месеца, ако их је учинио у месту службовања.

Учитељицу и учитеља, кад су у браку, да не може министар ни у ком случају раздвојити.

Кад је већ законом заведен конкурс за места (и учитељ плати држави два пуга таксу за место) онда је апсурд да неко може из политичког ћефа, отерати учитеља из места добивеног конкурсом, а у коме је учитељ тек очпочео на култури народној.

Ми смело тврдимо, да нема неморалнијег дела на врху просветне управе, него кад неко од Миџцистара растави мужа и жену, учитеља и учитељицу. Није ли то копање јаме једноме, браку и једној породици и бедној нашој просвети;

МТ. Члан 86-ти вак. о нар. школама оставио је толико слободе Министру,