Učitelj

554 УЧИТЕЉ

је веома лепо уређена. Има богате збирке јестаственичке, модерна. учила и намештај и добре наставнике. Али аустријска влада још није признала јавност овоме заводу само зато, што из ње излазе учитељице васпитане у националном духу, а Немци толерирају клостерски васпитане учитељице, јер оне, поред тога што су мање спремне, религиозно су толико затуцане, да им је преча вера но народност. Разуме се, да су за германске политичке циљеве такве учитељице увек боље. Но, будна национална свест наше браће Чеха не малаксава, већ се све бујније развија; не жалећи ни труда ни материјалних средстава. Шта мислите“ Сама зграда за. овај Педагогијум коштала је преко 300 хиљада круна, а шта је так стало њено унутрашње уређење 2...

Задовољни овим што смо видели, прођосмо кроз варош до моста на реци Бечви, приточици Моравиној, која кров Преров тече. Као и свуда по Моравској, тако су и обале ове реке осигуране и подзидане. Показаше нам преко моста, у другом делу вароши, кућу у којој била школа великог словенског педагога Ј. Амоса Коменског. Ова кућа се чува као нека реликвија. У једном малом парку, налази се споменик Ј. А. Коменском, о чијем се одржавању брине месно Учитељско Друштво, које сад смера, да о свом трошку, изврши пренос овог споменика на боље место.

Киша нас затече у повратку, те се склонисмо у једну велику пивницу, где смо, уз пиво провели више од по часа у разговору. Кад је киша престала, пожурисмо се на жељезничку ста. ницу да испратимо М. Хајниа и Заваду, који су хтели исто вече да се врате у своја места. Хајни беше бржи те уђе у воз, а добри Завада остаде да с нама проведе вече. После по часа испратисмо и Ст. Новака учитеља, из Кракова, а ми одемо у наш хотел да вечерамо. По вечери дође нам К. Мразек и онај млади лекар. Тако се створи једно лепо и мило друштво од браће Чеха. Орба, и Малоруса. У пријатном али озбиљном разговору остали смо, после вечере, још два часа. Не знамо како нам брзо прође време. Расправљали смо наша словенска, просветна и политичка питања. Сваки је говорио на свом матерњем језику, а други су га лепо разумевали. Нашим разговором на три словенска језика обратили смо пажњу и других гостију, који су нас слушали чудећи се. На растанку се изљубисмо и опростисмо, заричући се, да ћемо браћу Словене увек у срцу носити и да ћемо се и у будуће овако састајати. датим одемо на спавање.

Ујут: у 13. августа, устанемо рано. Малоруси су већ били отишли. а тако исто Завада и Мразек. И ми, Срби, кренусмо се за огаџбину у 5 и по часова. У та два места мењали смо воз. Нисмо хтели да се враћамо преко Беча, већ преко Угар. Брода стигнемо у Влапарас на границу Моравске у 11 час. пре подне. Прешав на томе месту у Угарску дођемо у Тренчин—Теплиц где смо ручали, јер смо морали чекати други воз. Из овог места пошли смо у 2 часа по подне, па преко Галантеа стигнемо у Пешту