Učitelj

566

УЧИТЕЉ

+ Миливоје Ђурђевић

УЧИТЕЉ У ПЕНЗИЈИ.

Утемељач „Учитељског Удружења“ Утемељач „Пољопривред. Друштва“ Добротвор „Српске Књижевне Задруге“ итд.

(Рођен око 1850 + 1910, год.)

Опет је нестало једног племенитог живота. Учитељство је изгубило једног вредног просветног радника. Миливоја Ђурђевића, учит. у пензији нема више међу живима. Он је другог дана Божића, прошле године умро у Београду, где је био отишао на лечење. 5 београдском гробљу је и сахрањен.

За све време свога 37. годишњег учитељевања провео је све у срезу рамском и голубачком са малим изузетком у срезу млавском, окр. пожаревачком.

Покојник је родом из Сталаћа, среза ражањског, окр. круше“ вачког. Основну школу учио је у Варварину, гимназију У Крагујевцу и Богословију у Београду.

Свршив Богословију, био се свим својим моћима одао учитељском позиву и искључиво се посветио васпитавању наших малишана, наше будућности. Како омладину, тако и народ увек је истински просвећивао и ту своју особину сачувао је до гроба.

У пензији је провео само 8. године и кад је требао живети и дочекати свога јединца сина на пут изведенога он — умре. У почетку болести говорио је с уздахом: „Зар толико туђе деце на пут изведох, а свога сина јединца да не дочекам“. Па коме ове покојникове неби срце паралве:!

Учитељество је у њему изгубило ваљаног друга, привреда одличног радника на ширењу пољопривредног знања, а породица не“ жнога мужа, доброг оца и познаници искреног пријатеља.

Предан увек корисном послу никад беспослен није седео. Увек је радио: за време школ. часова у школи а ван часова у градини или у своме омиљеном пчеланику. Живи сведок за ово су: његове угледне градине у свим местима, где је учитељевао а и његови чувени пчеланици. Кога ти он није научио, како у облагорођивању воћака, тако и у рационалпом пчеларењу !

Увек је био благе нарави, добар, примерног поштења и јаког карактера, ето такав је био покојник.

Участвовао је у српско-турском рату за ослобођење 1876—77 год. када је био одликован: медаљом.

За ревносну пак учитељску дужност покојник је био одликовар: орденом Св. Саве У. степена. -

Добри Миливоје, породица ти на последњем часу не би. Њој у аманет ништа не остави. На глас о твојој смрти она дође. Тебе нађе и виде. Али ти ћутиш, твоја су уста занемела, твоје је око затворено. Оно казује, да си изненада легао у гроб. Смрт је учинила крај твоме учитељском животу. А да је све то тако, то говори твоје увело лице.

Пођи! И спокојно се одмарај у царству мира и вечности.

Моли се Богу за твога јединца сина, да га упути стазом добра.

Радни Миливоје, нека ти је лака српска земља, којој си целог века искрено служио. Нека ти је светао спомен међу нама, јер си нам увек био пример радљивости, скромности, неизмерне благости и трпељивости и када си био здрави у болести!

Слава ти, и вечан нека ти буде помен међу српским учитељима ! М.