Učitelj

422 УЧИТЕЉ

Они седају где ко намисли: на клупама, на столовима, на прозору, поду, столици.

Ред је потпун. Нико не шапуће, не штипа се, не смеје се. Часови су врло неправилни. „Некад се одушеве и учитељи и уче. ници, и место једног часа продужује се три часа. Бива да ученици сами вичу: „Не, — још, још.“ -

Деца су увек имала право да не дођу у школу а тако и ако дођу — да не слушају учитеља.

„По моме мишљењу — каже Толстој, — тај спољашњи неред, који нам изгледа да је за учитеља необичан и незгодан, — Користан је и незаменљив...

„Прво, тај неред, или слободан ред, изгледа нам страшан само зато, што смо ми навикли на сасвим други у коме смо ми

васпитани. После, — у том каом у многим сличним случајевима, ·

насиље се употребљава само услед брзине и услед недостатка, поштовања човечје природе. Изгледа нам да неред расте, постаје све већи и већи, и да му нема граница, — изгледа да нема другот средства да се ускрати, него употребити силу; али треба. само мало причекати, и неред (или живахност) сам би се природно стишао и то стишао би се у ред много бољи и трајнији него што смо ми замишљали.“

Толстој захтева да на децу гледамо као на разумна и ми слена бића, која су способна сама да схвате потребу реда, али која не трпе насилничко мешање, непознато њиховом пскуству.

||. Свађе у шкопи. + Толстој не дозвољава. мешање у дечје свађе. Он каже: „Нека.

учитељ пусти да се гужвају, и развађени непријатељи гледају се прво попреко и не уздржавају се чак ни пред претњом учитељевом, већ јеш више него пре, а после најзад не дарну један другог. Колико пута ја сваког дана видим како понеки Кирјуша, стисне зубе, налети на Тароску, шчепа га за косу, свали на земљу, и — ја мислим, онај неће жив остати — осакатиће га непријатељ, а не прође минут, Тараска се већ смеје испод Кирјушке, један другоме се све мање свете, — и не прође пет минута, а већ су постали пријатељи и иду да седну један до другог.

„Недавно се у учионици у углу беху ухватили два малишана, један — необичан математичар од девет година, из другог раз“ реда, и други — просто ошишан, разуман, али осветољубив, си-

Ане