Učitelj
ПОСЛЕ ДЕСЕТ ГОДИНА 181
није њихово васпитање, јер не би биле остављене, тако рећи, саме себи, пошто за њих није било чак ни наставнице, која би им предавала женски рад! Знам поуздано да се код надлежних било створило рђаво мишљење о овој школи, и, кад је мало доцније десио се озбиљан, жалостан изгред, чему нису биле криве ученице, онда је она укинута. Тиме је у нас престало и заједничко школовање мушкараца и девојака за учитељски позив.
Ускоро после овога дошао је закон од 7. фебруара 1896. г., „да се установи Женска Учитељска Школа, која има задатак да спрема добре учитељице потпуно као што се спремају учитељи у мушким учитељским школама, тим пре што је у то време реформисана и Виша Женска Школа.
15. новембра 1910. год. отворена је наша прва Женска Учитељска Школа.
15. новембра 1910. год. навршило се дакле пуних десет година откад имамо ову школу. Ово је први одсек у њеном животу и раду. И ако је он цео испуњен спремањем добре основе за рад, ипак он представља и први део испуњене дужности. Почело се под, тако рећи, туђим кровом, под окриљем Више Женске Школе, почело се скромно, сиротињски.: И данас, и ако време није дуго од овог почетка, ипак она има да покаже извесне резултате. Зато је наставнички савет и одлучио да нарочито обележи спомен на десетогодишњицу наше школе скромном свечаношћу. Ова свечаност требала је да буде чисто породичног карактера; да се прикупе свршене ученице ове школе и да заједно с наставницама и наставницима оживе успомену на минуле дане свог заједничког рада у овој школи. У исто време хтело се да се том приликом изнесе биланс: шта је дала до сад ова школа и шта се можемо и смемо надати од ње у будућности. За намеравану прославу школска је управа упутила нарочито писмо свршеним ученицама, које је објављено у Српским Новинама, бр. 89, 1910. г. иу нашим педагошким листовима. У писму је истакнута жеља да тога дана будемо сви заједно „и да наше ученице тиме покажу, да им је успомена на нашу школу мила, да је се радо сећају и да су јој захвалне на ономе што им је учинила...“
Али су наступиле извесне тешкоће, и свечаност се морала одложити, у толико пре што је време било врло хладно, а наше су ученице далеко расејане по отаџбини, те се не би могла ода-
1 Види ТУ Извештај ове школе, стр. 1—6. 44(%