Učitelj

мисли 465

почне свој рад, али у исто време и са неким поверењем према својим силама. Истина способност за предавање је урођени таленат; али добивено знање и практичне лекције знатно помажу будући учитељев рад. Вештина предавања тече се годинама, и од почетка свога рада учитељ је дужан старати се, да се усавршава, т.ј. да се оспособи за предавање, а то се већином постиже савесним припремањем лекција,

У колико је учитељ неискуснији, у толико је ревносније дужан спремати своје лекције; чак и најискуснији учитељ не сме ући у разред, ако се није пр тходно спремио. Ако учитељ увек озбиљно размисли, мица и колико му треба објаснити ученицима, нека буде уверен, да ће се сваким даном све више усавршавати у својој способности за предавање и задобијати вештину, која ће крунисати његов труд сјајним успехом.

Фр. Хедике: (безат. Зећшвећт еп). Вештина обучавања велика је и врло тешка вештина. Њу не даје природа или случај већ бива резултатом дугогодишњег вежбања и искуства. Практичној вештини нећеш се из књига научити.

Брожоска : Најпажљивије изучавање дидактике и непрекидно слушање најбољих лекција, лично размишљање о предмету и марливо изучавање сваковрсних педагошких дела — све то само опет је недовољно за образовање правог педагога. Доста је сравнити васпитање са каквом другом вештином, па да се у томе уверимео. Најопширније теоријске студије вајарства и живописа никада неће учинити да постане од тога мајстор онај, који није имао у рукама материјала, ни инструмената. А педагогика је најтежа вештина. Упоредимо је са другим практичним знањем. Да ли је ко постао добар лекар самим теоријским изучавањем медицине, или је ли ко видео опробаног правника, који је тек изашао иза школске клупе“ Из свега овога можемо се потпуно уверити да једино практика чини да теорија постане очигледна и јасна и да знање само по себи не даје способности да се ради саодговорно том истом знању.

Самообразовање учитеља

Песталоци: Који учитељ ради на свом личном усавршавању ради и на усавршавању своје школе.

А. Коменски: (Вел. Дидактика). Ко друге обучава, тај себе обучава, и то не само због тога, што му се пружа прилика да дубље проникне у само дело.

ж » в

Није тек онако речено: ништа није штетније него изучавати и знати много, што је сувишно и непримењиво у животу. Није