Učitelj

НАШИ ЗАСЛУШНИ ПРОСВЕТНИЦИ 169

рода. Зато је у свакој датој прилици, онако узгред, радило и на томе пољу. На више учитељских скупштина и зборова претресано је питање о народном тросвећивању. Тражени су путујући учитељи, народне књижнице, читаонице, села, јавни часови итд. Ну на сва та њихова тражења надлежни су се мушки оглушили. И тако је та ствар ту и остала. А учитељи су и даље продужили рад у школи и узгредно просвећивање нашега народа.

У најновије време неколико наших професора и лекара увидели су, да наш народ јако страда и пати од непросвећености, да ми, у тој народној непросвећености, губимо много, као и да наше школе не могу, поред писмености и знања, још и просвећивати. Зато су они, као истински синови и родољуби свога народа, примили на себе тако важан, тако свет и тако деликатан посао, као што је просвећивање народа. У коло, за сураднике позвали су одмах све истинске синове наше шире и уже отаџбине, а нарочито српску омладину. Неки су чак у тој цељи покушали да уста. нове и друштва за народно просвећивање, какзих већ има у Француској, Ланској, Шведској, Русији и др. Међу најактивније раднике на томе пољу долази, без сумње фрофесор Живојин 0. Дачић.

Као свљачко дете он је још зарана видео, колико и како наш народ страда због непросвећености. То га је болело и покушавао је у више прилика да му у томе помогне, снако узгред мимо осталих редовних његових послова којима је био заузета Ну од пре пет година он се овоме послу сав предао, те му је данас просвећивање нашега народа једина и главна брига. Тај посао обавља. на три главна начина: личним примером, живом речју п књигом. И ако је лични пример најбољи начин за успешни рад на народ“ ном просвећивању, опет је он у немогућности, да га у свима разноврсним облицима изнесе пред народ. У могућности је само да свуда изнесе пред народ своју осведочену простоту, скромност, умереност, љубав, рад, с»мопрегоревање, послушност, тачност, поштење и др..Ну у колико му је овај први начин незгодан, у толико му је други згоднији, те он средством овога испољава највећу активност у свом предузећу. Жива реч, то је за данас његов најомиљенији и најглавнији начин рада на народном просвећивању. Он путује по свима српеким селима и градовима, говори и учи наш народ: шта треба да ради, а чега треба да се клони. Износи му јасно и очигледно све недостатке и мане у животу и раду, а уз то одмах указује на начин како од тога да се избегне и на бољи пут пође. Зато је он данас познати наш проснетни апостол, не само у Србији, већ и у Босни и Херцеговини Хрватској, Славонији и Срему, Банату и Бачкој, а да су сигурније по-

1 Тако је установљено „Друштво за народно просвећивање и школску хитијену“, „Културна лига“, и др.

2 Тако је још као писар Министарства Проввете предлагао да се по народу оснивају књижнице и читаонице, али тај његов предлог није примљен из политичких разлога.