Učitelj

170 у ит љЉ

литичке прилике, он би био радо виђен и у нашој Старој Србији и Македонији, као и по осталим српским земљама. Бог га је обдарио извреним говорничким даром. Говори јасно и лепо. У говору не замара се, јер говори толико колико је у стању да одржи пажњу и најпростије масе. У говору је пун примера, те је у толико занимљивији. Народ га радо слуша, јер га потпуно разуме. После његовог говора најчешћи је разговор између слушалаца; „Овај баш као да је код нас одрастао; ама погоди нам све, као да је из нашег губера.“ Најрадије говори: о чувању и неговању драгоценог здравља; о чувању вере, морала и имена; о неговању народне свести; о луксузу, и др. Тамо где не може лично да стигне да говори: и да поучава шаље књиге. То му је као трећи начин рада. У књигама излаже скоро све оно што и говори. За то су оне подесне и за оне који су га већ једном слушали, јер им се тако даје прилика да не забораве оно што су чули. У тој цељи покренуо своје омиљене „Народне Новине“, једини лист у Српетву, а редак у свету, на коме сарађују прости сељаци и професори Универзитета, па се опет узајамно лепо разуму. Поред ових новина штампа повремено књиге, поучне тенденције, као издања истих, а сваке године опрема: у богатој техничкој изради, „Календар Народних Новина“, који се растура у неколико десетина хиљада у целом српетву и који је због разноврсне поучне садржине и лепих слика постао права омиљена народна књига.: Сем ових својих редовних издања Дачић се често пута јавља и као мецен неких одабраних књига. Уз то по гдекоји писци растурају своја дела преко истог. А он све те терете, који нису тако мали и незнатни, драговољно подноси у циљу што већег народног просвећивања књигом.

Бавећи се са службом ва нашем Универзитету Дачић је успео да за народно просвећивање заинтересује већи број професора на томе нашем највећем просветном заводу. Његовом иницијативом створена је Културна Лига, којој је задатак народно просвећивање и у којој су чланови управе све сами професори Универзитета. Похвално је и лепо видети данас једно лице, „са тако великим и завидним знањем, да се спусти у просту народну масу да дође у најзабаченије српско село, да купи сељане око себе, па да их учи и просвећује.

Ну Дачић није данас само велики народни учитељ и про. светитељ; он је, што је сљедствено и велики народни родољуб, дебротвор патриота. Он љуби свој народ и своју отаџбину свим срцем и свом душом својом. Сав се заложио и све је уложио за напредак њен. Видећи да се над нашом отаџбином муте облаци, он је зарава увидео, да нам је самосталност угрожена, од осве-

1 Поред овога од 1910. године почео је да уређује и издаје и „Мале На"родне Књиге“ у које уноси пробрана дела наших и страних признатих књижевника, које може и прост народ да разуме. Штампа их и растура у 100.000 примерака. -