Učitelj

УЧИТЕЉСКО УДРУЖЕЊЕ 1941

влачи издата наредба пређ. Министра Просвете: да учитељи немају права на станарину кад одсуствују више од месец дана даје реч Михаилу Отевановићу, који чита резолуцију, коју су спремили он и Мих. Оретеновић.

После краће дискусије о истој и ситнијих измена Управа је усвојила овакву резолуцију о потреби преуређења народних школа:

Учитељеко Удружење у Краљевини Орбији, по гласу тачке 1, 2. и 3. члана трећег својих правила, позвано да ради на побољшању просветних прилика, на штићењу интереса народних школа и интереса учитељског реда, налази за неопходно потребно: да се изјасни јавно и отворено за преуређење народних школа и за поправку материјалног стања њених радника — учитеља.

_ Управа Учитељског Удружења сматра да је крајње време за темељну школску реформу из ових разлога.

1. Само просвећен народ може бити најбољи чувар слободоумног Устава и демократских установа, које из тога Устава потичу. У Србији, где је око 269) писмених, слободоумне узтанове и демократизам су у сталној опасности. Што више школа, што шира, просвећеност и што већи број истинских писмених грађана, тим је ова опасност мања. -

2. Народна просвета је темељ народном благостању. Што више добрих школа, то је више просвећених људи, а просвећена маса боље живи и економско стање боље стоји.

· 8. На догледу културне борбе са туђинштином, ваља школом и просветом спремити нове нараштаје, који ће одолевати свој на. вали; јер је она неминовна, она је већ ту и немилосрдно. обара и руши све што је непросвећено и заостало. | 4. Само истински просвећен народ кадар је да се одушеви народним идеалима и заветном мисли уједињења Орпетва, те да кад настану судбоносни дани остваривања ових идеала — буде спреман радо и весело ступити у борбу против народних непријатеља. 5. У погледу народне просвете претекли су нас сви суседи наши, сем Турске. Зар Србија, која државним животом живи скоро 100 година да остане иза Бугара, који су, тако рећи, јуче ослобођени #

(Са тих разлога Управа Учитељског Удружења је дубоко уверена, да се повећање процента добро писмених грађана и инстинско образовање народа може постићи само умножавањем броја школа, темељним и сувременим уређењем ових, већим бројем спремних наставника, и поправком материјалног учитељског стења. Ово се не може постићи без већих државних издатака, али њих не треба, жалити, кад је у питању народна просвета и народно благостање.

Кад је, пре седам година, на брзу руку израђен и донесен садањи закон о народним школама, дато је од стране меродавних чинилаца обећање о скорој темељној реформи народних школа и поправци материјалног учитељског стања. То обећање до данас није испуњено. Шта више, на њега се и не помишља, већ се