Učitelj

ЕКСКУРЗИЈА СРПСКИХ УЧИТЕЉА У РУСИЈУ 157

густа у 3 часа по подне већ били окупљени на београдској жељезничкој станици. Неколико београдских колега, са г. Урошем Благојевићем председником Учитељског Удружења, дошли су на станицу да нам пожеле срећан пут. Том приликом је колега Урош изјавио, да ће нам Учитељско Удружење пружити новчаћу помоћ, ако нам у путу буде затребала, што нас је веома пријатно изненадило, и дало нам нове моћи да с вољом на путу истрајемо. Ну, као што се после показало, до ове помоћи није дошло, јер нам није нужна била.

У 3,43 часа воз се крете. На наше „збогом“ рођаци и пријатељи одговараху „срећан пут“, и убрзо за тим изгубише се испред наших очију. Оста нам Београд, оста савски мост. Ево нас у Земуну, где нам се придружи г. надзорник Миливоје, који је раније лађом дошао. Пошто нам прегледаше путне исправе и торбе, пустише нас да продужимо пут. Поред Индије, Карловаца, Петроварадина и Новог Сада прошли смо за видела, те смо с воза могли посматрати ова места и њихову околину. Више смо се задржали у Суботици (30 минута) где су многи од нас „повечерали“, (што рекао наш колега Младеновић), а одатле до Пеште (по ноћи) многи су спавали, али су неки будни и зору дочекали у разговору и шали.

У 5,45 у јутру 16. августа стигнемо у Пешту. Изишав из воза предамо наше торбе на багажна кола а сами се кренемо пешке у хотел „Мадот“, где смо мислили преноћити. Хотелијер се нашао у чуду. Није имао празних места за све нас, а рад је био да нас прими. Најзад, сместимо даме а господа су морала чекати до подне, док нису испражњене и друге собе. Ипак је, најзад све било добро; сви су имали преноћиште у овом хотелу, ма да су неки спавали на канабетима.

Дан смо овако искористили: ко је шта имао куповати за пут — куповао је, разгледали смо Пешту и Будим у мањим групама. Неки су ишли на Маргарету, разгледали Андрашијеву улицу, Парламенат, Горњи Дом, возили се трамвајем и аутомобилима кроз. варош, а у вече готово сви подземном железницом одемо у дивну башту једног хотела, где смо уз звуке војеног оркестра вечерали. После вечере мања група је провела део ноћи у мањим позориштима, а већа група у којој сам био и ја, потражила је и преноћиште. У среду 17. августа око 8'/2 часова пре подне, кренемо се из Пеште, преко Рутке, за Одерберг. Били смо весели и одморни за пут, зато је време одмицало а ми га нисмо осећали. Шала,