Učitelj

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 161

се о васпитању деце и истиче се утицај одраслих на децу, коју треба васпитати у одређеном правцу. Све што је у овом одељку педагогике изложено јесте зналачки и са пуно разумевања васпитачкога посла.

У другом делу је општа педагогика, која се дели на два дела: телеологију и методологију. Телеологија говори о задатку васпитања. Овде је хронолошки изложено разнолико схватање васпитнога циља, па се онда то, према резултатима и стању данашње педагошке науке, резимира овако: „Васпитни циљ зависи од етичког гледишта о највишем човековом задатку, који васпитач усвоји“. Сасвим тачно... Методологија говори о средствима, која помажу, да се постигне васпитни задатак. Та средства могу утицати непосредно или посредно на образовање воље васпитаникове. Васпитна су средства, која непосредно утичу на образовање воље васпитаника: васпишна дисциплина и васпитање у ужем смислу. А средство, које посредно утиче на вољу, јесте настава.

У трећем делу говори се о дидактици или науци о настави. Прво се чини подела дидактике на општу, која излаже опште законе за наставу, и посебну, који излаже посебне закове за поједине предмете. За овим се истиче задатак наставе, која мора бити васпитна, па се онда наводе врсте интереса у настави, које се своде на теоријске и практичне. После овога прелази се на наставни план и бацивши један историјски поглед на ово питање, писац вели: „И код овога питања мора се имати на уму највиши васпитни циљ, коме и настава служи“. Овоме се нема шта ни одузети ни додати. Одмах после овога, аутор овога уџбеника уноси у план васпитне школе најпре предмете, који говоре о друштву, а то су: историјска грађа, вештина и језици; па онда предмете, који говоре о природи, а то су: географија, јестаственица и математика.

Што се тиче избора наставнога градива, мора се имати на уму, да се узима само она грађа, која негује и изазива многостране интересе. А у избору грађе за поједине предмете треба поћи од прошлости, где су почеци културе и културнога рада, јер се на. прошлости оснива садашњост. Наставу из појединих предмета треба доводити у што јачу и тешњу везу, јер ако у мишљењу нема јединства, онда ће и знање код ученика бити нестално и колебљиво, те у своме раду неће имати одређенога и сталнога правца. Та међусобна веза наставне грађе из појединих предмета зове се концетрација наставе. Без концетрације мисли, знање је испрекидано, а такви људи нису ни у чему поуздани и слабога су карактера.

Кад се изврши избор наставне грађе из појединих предмета, онда наставник то градиво распоређује на радно време, с тога је нужно, да се још у почетку изради план лекција. Овде се пази, да се наставна грађа доведе у што тешњу међусобну везу. При прављењу распореда пази се на то, да се тежим предметима дају часови, кад су деца одморнија. Ђака највише замарају писмени радови, а од наставних предмета математика и граматика.

УЧИТЕЉ 1