Učitelj
208 УНИ ТЕ ЈБ
П
Друга је група слична првој и по последицама (ослабљење воље), и по узроцима (депресивни утицај). Једина је разлика у томе, што подстицај за рад није угашен. Прва група показује позитивне узроке неактивности. а друга негативне. Застајање произлази из антигонизма. А
У свима посматрањима које ћемо навести, слабљење воље долази од неког осећања страха без икаквог оправданог мотива. који варира од просте бојазни до самртног страха који запрепашћује. У извесним случајевима ум изгледа неповређен, а у некима ослабљен. Неки су пак од ових случајева неодређеног карактера, и тешко је рећи да ли показују само слабост воље.
Следеће посматрање чини прелаз од једне групе ка другој; правије речено, припада обема.
Један човек од својих тридесет година био је умешан у неку буну, која му је проузроковала велики страх. После тога, и ако. је сачувао потпуну ведрину духа, и ако је управљао врло добро својим имањем и руководио знатном трговином, „није могао да остане сам ни на улици нити у својој соби; увек је морао да има пратиоца. Кад би био ван куће, било. би му немогуће да се сам врати у свој стан. Ако би изишао сам, што је било врло ретко, на мах би се зауставио на сред улице, и ту би остао на неодређено време, не идући ни напред ни назад, ако га не би ко повео. Изгледало је као да има вољу, али да је то воља оних који га окружују.““
У последње време су многи алиенисти (испитивачи лудила) описали под именом страха од места (Ртаџапо5ђ, агорафобије, ит. д. неки смешан страх који парализује вољу и против којега је личност немоћна да реагује или постиже то тек заобилазним средствима. Једно посматрање Вестфалово може служити као тип. Једнога снажног путника, потпуно паметног и без икаква поремећаја у покретним органима, спопадне неко осећање ужаснога страха кад би погледао какво пространије место или простор. Ако би имао да пређе преко којег од великих тргова у Берлину, чинило му се
1: Добро је напоменути .једном за свагда да ми овде проучавамо искључиво поремећаје воље и да смо због тога морали искључити све оне случајеве у којима је психичка активност повређена у целини, каои оне у којима су поремећаји воље само последица и израз умне поремећености.
2 Вод, !02. 11. р. 191,