Učitelj

224 УЧИТЕЉ

У културнијим државама Министар се бави поглавито размишљањем о унапређењу и рационалном реформисању своје струке, и даје зато иницијативе, бави се општим државним и националним питањима; а ми тражимо да се он губи у тако ситним пословима, који ће му апсорбовати сваки тренутак времена за размишљање. И, што је најчудније, осуђујемо оно што је за похвалу. Осуђујемо, што је Министар нашао начин да се тај посао сврши брже и марљивије, но што је то до сада рађено.

Он је тај посао поверио учитељима да га сами изврше, јер су и учитељи на својим скуповима и у свом органу, увек тражили да буду сами „ковачи своје среће“. А да би био што тачније и марљивије свршен, за чланове су узети, поред референта и двојице из Београдаа, и 4 учитеља из разних крајева, који познају школске прилике у својим областима, а и саме наставнике, те ће тиме допринети правилнијем решењу тога посла. Што је Министар оваквим својим поступком само увећао број посленика, да би се овај колосални и компликовани посао што брже и тачније свршио; — то ни у колико не стоји у опреци са одредбама чл. 37., које, и опет понављамо, не треба буквално схватити. Схвате ли се, нак, буквално, онда би Министар, по одредбама тога члана, имао непопуњена и доцније упражњена места попунити само новим учишељима. Нових кандидата ове године било је пријављених свега 79. — Остало би. 810 празних места! Ко би распоредио више од 100 наставника, који су последњим распоредом остали без места (на расположењу); ко оне, који су, нагнати јаком потребом, поднели оставке на своја стална места, само да би могли добити које од стечајем непопуњених места, и на послетку ко више од 100 привремених учитеља!'... О свему томе закон не говори, ако хоћемо буквално закона да се држимо.

Тај колосални посао могао се само на овај начин брзо свишити. А интереси наставе то су првенствено захтевали. И он је свршен после полумесечног истрајног и беспрекидног рада.

До сада је тај посао вршило само министарство. Свршавало га је дефинитивно тек у позну јесен. У новембру су се могли видети стални учитељи још нераспоређени, а маса школа вапије за наставницима. Или нови кандидати још непостављени, а постављања су им датирана под 1. септембром, што је у осталом и правично, јер они нису криви што су 3 месеца и иначе кратке школ. године провели у нераду, кад су се благовремено обратили молбом за службу. Оваквом праксом штећени су и настава и државна благајница.