Učitelj

256 УЧИТЕЉ

психички корелат“.: Дакле присшалице паралелизма шврде 10 2. Петронијевићу, да постоји утицај (т.ј. дејство) физичког на психичко, да физичко условљава (!) психичко. Како је, у ком смислу г. П. ово могао рећи, непојмљиво је. Јер то тврде, на против, противници, Тт. ј. присталице хипотезе утицаја физичког на психичко: и обратно, док присталице паралелизма тврде да постоји и засебан психички каузалитет,“ — паралелан са физичким.

Да, најзад, 2. 11. заступа на чудан начин обе хилошезе, доказ је и његово тврђење да: „!.) почетан члан психичког низа завршава ранији и „2.) отпочиње нови физички низ, али тако да се тиме не прекида времени ток првобитног физичког каузалног низа већ му се само даје други правац “> А то „воља може додавањем извесног квантитетша енергије“ учинити! Овим последњим речима, као што се види, г. П. напушта поље Психологије, поље науке, и одлази у Метафизику. Да је „сваки психички низ бесконачан, а сваки психички коначан“,“ тврђење је тако бесмислено, да га никако нисам могао разумети и ако сам, претпоставивши штампарску грешку (које, у осталом, међу исправкама нема), час на првом, час на другом месту, а час, најзад, и на обадва места читао место психички: фазички, јер не знам који је низ коначан, а који бесконачан. По принципу психофизичког паралелизма, о коме г. П. једино говори у својој књизи и који донекле заступа, оба су низа или коначни или бесконачни, јер су паралелни. Емпиријски су, наравски, оба низа бесконачки; иначе је ово питање Метафизике, а и ту, како је Кант доказао, бесмислено.

И следећи, осми параграф, „О појму несвеснога, обрадио је г. П. веома слабо и опет метафизички, не психолошки. Чисто психолошких питања: о несвесним психичким међучлановима (диспозицијама), који се ради објашњења извесних свесних појава морају претпоставити; о несвесним делимичним садржајима, који се морају претпоставити ради објашњења свесности целина (још Лајбниц н. пр. објашњавао је хуку, коју чујемо у близини морске обале, сумом несвесних шумова које поједини таласи производе, — које, могло би се рећи, и свака поједина кап воде производи. И познати мегарички софизам Оогнеб почива на овом проблему); о несвесним психичким функцијама (о несвесном закључивању н. пр. о коме уче Хелмхолц, Хартман и др.) ит. д.; — тих питања сет. П. и не дотиче. Г. 11. износи „разлоге прошив психички, несвесног“о и ако се оно данас у главном сматра као „неопходан помоћни појам“ у Психологији,“ па ипак, као што ћемо видети, 2. П. учи доцније да.

. стр. 29. У оригиналу нема курзива. ипађ Отипаг. 4. рћ. Рз., Ва. Ш, 5. 414 Осн. емп. Пе., стр. 33.

Ђ. стр. 82.

ЈБ. стр. 835.

Ирр5, 0. с., 5. 65.

ПИ ИЕА Кој ата

со о