Učitelj

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 347

"десет и два различна правца» Наравски да не постоје толики правци баш и да с г. Петронијевићем укрстимо све различне поделе Пси"хологије и да с њим и разлике у понеким специјалним питањима или и различне области Психологије схватимо као различне правце. Тако је н. пр. врло неоправдана подела на унишарну и ашомистичку Психологију према разлици у једном питању само, у пи. тању — које, у осталом, и није психолошко — о целини свести. И подела на објекшивисшичку и акшуалисшичку Психологију почива само на различним одговорима у питању о променљивости психичких садржаја, које исто тако није чисто психолошко питање. 'За то је боље говорити о објективизму и актуализму у Психологији, као што, најзад, и сам г. П. оправдано чини на другом једном месту.“

Ову поделу, у осталом, своди Вунт на поделу у иншелекшуа" листичку и волунтаристичку Психологију док их г. П. без разлога координира и на тај начин увећава број „различних праваца“ у Пеихологији. Најзад, код Вунша су ова два правца у сшвари једини основни, најосновнији правци научне, емпиријске Психологије: на њих он своди све друге правце; док су ови основни правци Психологије по г. Петронијевићу само „специјални правци у њој.“

Да ли још негде постоји спекулашивна Психологија као „засебан правац,“ — не знам. Ни Психологија моћи не постоји данас: "она припада Историји Психологије. То, у осталом, увиђа и сам г. П., јер на једном месту вели за овај и — погрешно — за још неке правце Психологије, да су само специјални правци у њој, од којих већина имају још само историјског значаја. “У Зашто их г. П. онда помиње као „основне“ правце психологије Сем тога Вунт с правом субординира Психологију моћи само као једну специјалну врсту интелектуалистичкој Психеологији,“ док их г. П. неоправдано одваја и координира. То је у исто време доказ да интелектуалистичка Психологија не своли, као што г. П. тврди, „све феномене свести“ на преставе као ни волунтаристичка све „на вољу“ Вунт нарочито наглашује да се треба чувати тог погрешног схватања.6 Најзад Вунт назива Психологију моћи још и дескрипишвном на супрот ексиликашивној индивидуалној,“ док г. П. и то двоји, раз-

1 Осн. емп. Пе., стр. 78. ; 2 ипа, ФОтипаг. а. Рз., 5. 20. — И подела на објсктивистичку и актуали-

стичку Психологију скоро се поклапа с овом поделом, јер је волунтаристичка ПсиПИ. актуалистичка, а интелектуалистичка обично објективистичка — ГР. 5.116, 18:

3 Основи емп. Пе., стр, 60. |

4 ита, Рзусћојогје у: Гле РАПозодће шп Верпп дез глуаплозјеп Јаћтћип„дем5 (Резезсћт 18г Кипо Евсћег, ћегацзо. уоп М. Мипдеђапа, 1904.), 5. 8; Гогк, за. ЈЕ ако 5.157 |

5 Осн. емп. Пс, стр. 60.

6 Скипаг. 4. Рз., 8. 17. и -Котк, Ва. ПЦ. 2. 5. 165.

т ашпа;г. д. Рз., 85.20.

“ РЕКУ