Učitelj

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 349

Психологије“ увршћује и све правце који су се икад јавили у историји Психологије, не зна ништа о овом „правцу“. Можда је то исто што и асоциациона Психологија по којој је сензација, односносно престава, основна психичка функцијаг“' Дакле у сваком случају и ова Психологија може бити само једна врста интелектуалистичке. Јер је немогућна некаква сензуалистичка Психологија која није у исто време асоциациона, т. ј. где се елементи, сензације, не би спајали, асоцирали. Чини ми се да ће то бити познати сензуалистички правац у Теорији Сазнања који г. П. погрешно уноси у Психологију, не одвајајући јасно, као што смо раније видели, ове две дисциплине. Психологија феномена, која по г. Петронијевићу стоји на супрот Психологији моћи, није, наравски, никакав „специјалан“ правац, пошто је то данас свака научна Психологија. |

"О г. Петронијевићевој подели Психологије према различној методи, говорили смо раније. Поменућемо само и овде, да иншроспективна и — нарочито — спекулашивна Психологија припадају историји, и да остаје у ствари као једино научна само експерпментална Психологија,“ која, опет, није, као што мисли г. П., некакав засебан правац поред физиолошке Психологије, нити је индивидуална или општа Психологија нешто од њих две различноЈ Г. П. је погрешно мислио да свако ново име којим је кад крштена Психологија означава увек и какав нов правац у њој. Диференцијална Психологија коју г. П. нејасно и погрешно дефинише као Психологију „која испитује психичка факта нормалних људи у ономе што није опште већ што је индивидуално у њима, у ономе чиме се једна индивидуална свест разликује од друге“ (ђ)“ — којој ли је то науци могућно сазнати» — та Психологија је само примена нарочитих метода (у првом реду статистичких) у Психологији: то је испитивање колективних индивидуа испитивање појава „које су карактеристичке само за поједине индивидуе“,б због чега се диференцијална Психологија називље и Карактерологијом. За карактерологију наводи г. П. свега два дела и то оба немачка, и ако су Французи: Виећ Непи, Кош се, Кбоб Рашћап и др. урадили много више него Немци за ову Психологију. Литература, коју г. П. препоручује, иначе је прилично одабрана, само је огромна за читаоца „Основа емпиријске Психологије“. Сем тога место и сувише

1 Јо "0. 2 “Ва 1. 5: 156.

2 Да је она и инспроспективна, разуме се по себи, јер је њена метода у првом реду (експериментално) самопосматрање.

8 Мапа. Ошпаг. а. Рз. 5. 29: тла. 4. рћ. Рз., Ва. 1. 5. 3; Гог, Ва. ПЦ, 2. Аре ои 169: |

4 Основи емп. Пе, стр. 58. Као да је то могуће испитати, као да је могућна снаука о „ономе чиме се једна индивидуална свест разликује од друге“ 51

5 Јо), о. с. Ва. 1, 5. 123.

6 Мапа, Тоек, Ва. КБ, 2. ађђ, 5. 169.

" Осн. емн. Пе., стр. 64.