Učitelj

288 УЧИТЕЉ

реаговања индивидуе пала испод обичног нивоа, тако, да престанак воље произлази из два узрока који делују у једном истом смислу.

На жалост, психолошки су услови тога ослабљавања непознати. Чињене су многе претпоставке. Кордес, кога је такође сналазила невоља, сматра је „као неку врсту функционалне парализе, која је знак извесних модификација централних моторних области, и која је у стању да произведе на нас упечатак. У опште осећај страха би био то што производи пролазну изузетост; која је готово ништавна ако има удела само машта, но која иде до највећег ступња додавањем околних прилика“. Првобитни би дакле узрок био „парезична исцрпљеност моторног нервног система, оног дела мозга који упраља не само кретањем него и мишићном осећајношћу“.

Ово објашњење, ако би се утврдило, било би од велике важности за наш предмет. Оно би показало да немоћ воље зависи од немоћи моторних центара, што би дало нашим истраживањима поуздану физиолошку основу. Но било би прерано изводити овде закључке, којима ће бити подесније место на крају овога нашег рада.

Нећу дуго говорити о ономе душевноме стању које се зове лудило сумње или манија испитивања (Огђејзисћф. Оно преставља патолошки облик неодлучног карактера, као год што је абулија један облик апатичног карактера. То једно стање непрекидног колебања у погледу најнезначајнијих мотива, са немоћу да се дође до дефинитивног резултата.

Колебање постоји најпре у чисто интелектуалној области. Болесник упућује себи бескрајна питања. Узимам један пример из Легран ди Сола: „Нека врло интелигентна жена није могла изићи на улицу, а дасе не запита: Да не падне когод с каквог прозора предамег Да ли ће то бити човек или жена2 Да ли ће се то лице ранити или ће погинути» Ако се рани, да ли ће у главу или у ногег Да ли ће имати на тротоару крви» Ако погине, шта да чиним» Да ли треба да зовем у помоћ, или да бежим, или да читам молитву 2. Да ме не оптуже да сам ја узрок тога догађаја» Да ли ће се увидети моја невиност» и Т. д.“ Та се питања продужују у бескрајност и има велики број сличних случајева забележених у специјалним студијама.!

1 Видети нарочито: Гевтапа аи Заше, Га јоџе ди аоше аоес авште ди 10исћет, 1879.; пезтрег, Аксто јиг Рзустате, 1869.; Вегбег, 7078., 1876.; БИН, Гаепопп. епсустореагапе, 10с. с.