Učitelj

402 у титеЕљ

проширен са источне стране и тај део се зове Китај-град. У њему је центар московске трговине.

Успенски храм је подигнут у ХЈУ веку. Био је богато украшен тако, да су Французи при заузећу Москве, из овога храма изнели 325 пуда сребра 18 пуда злата. У овом храму се крунисавају руски цареви и посвећују митрополити. Једва смо успели да уђемо, јер је навала народа била врло велика. Због тога нико од побожних посетилаца не остаје целе службе већ излази, уступајући место другима. Изишавши из Успенског храма пели смо се на звонару Ивана Великог, која је подигнута 1600 г. за време цара Бориса Годунова. На звонари високој 78 метара, има 33 звона. Са звонаре је леп видик на Москву. Доле, поред звонаре је „цар звоно“, изливено 1735. године. Покушаји, да се ово звоно подигне на зво"нару, нису могли успети. За време неког пожара, звоно је напрсло и велики комад одваљен. Стајало је у земљи до 1836, а тада је извађено и постављено на своје садање место. У Кремљу је и, тако звани, „цар-топ“, изливен 1586. године, али из њега никад није пуцано. Велики царски двор у Кремљу зидан је у првој половини прошлога века; у њему има око 700 соба и може да прими до 90) хиљада особа. Манастир Чудов у Кремљу сазидан је 1365. год. У њему су три цркве; ту су и одаје у којима је летописац Нестор . радио. За време француске најезде у 1812. години у овом манастиру је био штаб Наполеона !.

Има лепших градова у Европи, али је Москва типични руски град, који се издваја својом лепом, разноликошћу, старим споменицима руске културе и побожношћу. Заиста је то „свети град“ јер. на наше питање о броју „храмова, одговорено нам је да их има “ „сорок сороков“, што на српски значи 40 Х 40. И то није досетка, већ их заиста има толико. Кад се с Иванове куле из Кремља баци поглед на Москву, на све стране стрче високи торњеви и позлаћена кубета високих и лепих руских храмова. Ну Москва је не само град старе већ и нове руске културе, а у исто време јако развијене трговине и индустрије. Она се одликује обиљем сувремемених културних установа и школа.

По подне истога дана ишли смо на „врапчеву гору“. Испод Кремља сели смо на мали пароброд и вожњом од непуне половине часа по реци Москви (ширина наше Мораве) стигнемо под „велики брег“, висине нашег топчидерског брда. Горе на брду је село, са малим дрвеним гостионицама, а има и модерних ресторана. Место је згодно за проводњу, као и наш Топчидер. Овде се склонио цар