Učitelj

-478 УЧИЋЕЉ

1

Реформа школа данас је у целоме свету питање, које је са-зрело, и које очекује правилно решење, те да постигне циљ, који му је постављен. Данашњим школовањем незадовољан је сељак, „незадовољан је варошанин, незадовољан је и онај, који је свршио Универзитет. Заступајући такво гледиште г. Стојановић као узрок "томе незадовољству налази:

а) Да је главна сметња правилном реформисању народних „школа у укорењеним традицијама људи, који не могу без пре„драсуда да гледају право у суштину ствари, те идентификују данашњу школу и социјалне прилике са школом и приликама средњега века.

6) Да данашња школа не може у васпишном погледу ни„шипа учиншиц, јер је правилно васпитање условљено узајамним „радом свију васпитних чинилаца. (Породице, школа и друштава).

в) Да данашња школа не даје знање, које је потребно за „практичан живот. За доказ својега тврђења наводи статистичке податке о писмености: „да од 1,444.436 душа од 15 година па на више 84, 23%/) или •љ чине сељаци (т. ј. људи, који се занимају „земљорадњом, сточарством, шумарством и риболовом). Тој маси нашега живља држава је дала само основну школу, која не даје сразмерно ни онолико писменосши, колико се на њу шроши. Из"носи да је од:

609.884 сељака било писмених 152.072—94,959/6

600.884 сељанака , 1“ 8.198 — 1,36,

140.527 варошана , . 88.706—63,12 ,„

96.851 варошанки „ 5 35.982—37,15 ,„ Или:

Од 3 варошанина неписмен је 1 : 3 варошанке неписмене су 2 . 4 сељака неписмени су 5 „ 1000 сељанака неписмене су 986; "т. ј. ни 2 на 100 нису писмене. Па и то мало писмености није _ знање за практичан живот; — то је само једна потреба — сред-ство за прибављање знања. Лрактичанога, пак, знања у нашим школама и нема. г) Да човек, ради кога данашња школа и постоји, сељак, «гледа ни школу као на кулук, просто зато што од ње осећа не

1 Подаци су из 1900. године. П.