Učitelj

466 УЧИТЕЉ

Да. Тако ће рећи, верујемо, сви они који не знају улогу школа и учитеља у народу и држави; који не знају да цене значај просвете, који је она увек имала, и данас га има највише; који не знају за оне оправдане речи мудрога државника немачкога Бизмарка: „Французе на Седану победио је немачки учитељ“, нити умеју из њих да изведу за себе поуку. Али сваки смишљен и паметан човек, који иоле мисли о будућности ове земље, неће тако рећи, него ће овако резоновати :

Не поричући велики значај нашег очигледног економског напретка и војничког јачања око којих су све досадашње наше владе утрошиле највише своје бриге и старања, него шта више одајући им пошту и признање за то, мора им се замерити што се. исто тако нису заузеле и посветиле и раду на нашој просвети, бару ономе где не треба много финансијских жртава, јер је просвета најмоћнији мотор свега културног напретка. Целокупна данашња умна и материјална култура плод је добре просвете. Она је најмоћније и нужно средство за сваки напредак, па и за одржање нашег данашњег демократског државног уређења. Народ без добрих школа јесте народ без сигурне будућности, народ осуђен на пропаст, јер је добро уређена школа један од најмоћнијих чинилаца друштвених. Зато Немци и Маџари, и сви верски мисионари, подижу своје школе у народима, које мисле временом да потчине. Позната је германска агресивна политика према нама на Балкану. Тој опасној политици ми се можемо одупрети, поред војене снаге, још и са добром просветом и јаком културом.

Нећемо више да говоримо о значају просвете у опште. За сваког увиђавног јасна је ствар: да је рад на просвећивању на- | рода наша велика национална п државна потреба.

А како смо се ми старали за наше основне школе, које су непосредни расадник просвете у народу» — Мало, тако мало, да се може рећи никако! И оно што је учињено, није учињено озго, с планом и системски, него на дохват, што је сама потреба истакла и изискивала. Број школа и наставника порастао је мало. Школе су подизане колико је народ сам стигао и хтео. О спреми наставника и успеху у школама не води се довољна пажња. Нико се не стара да се што пре добије довољан број спремних учитеља, већ се за учитеље-це постављају неподобне личности, па још то један бив. министар сматра за добро!! Посећивање школа је никако, готово волонтеријско. Обавезна настава се не изводи ни колико би се могло. Старање за школске потребе и услове да наставници