Učitelj
470 - УЧИТЕЉ
јер они су потреба и захтев саме наставе, која не може одговорити своме циљу, ако се занемарује или погрешно или недовољно води рачуна о ономе чему они служе. Писмени су задаци према томе битни састојак васпитне наставе, која се без њих не може ни замислити. Њих зато и има не само на У., већи на П, Ши М. ступњу.!
Ну, задаци уопште могу бити штетни само онда кад се дају. без плана. Зато и ваља пазити: 1. да буду подесни да их ученици могу решавати, а то ће се постићи, ако задаци произлазе из саме наставе, ако су са њом у тесној вези, и ако подстичу на саморадњу и самосталност у раду. Ово не значи да морају бити лаки, "да их ученици могу решавати без већег труда и извесног преназања духовне снаге. Напротив такви задаци, који не би замарали нимало, не интересују ученике; они су више да би им се дало занимања, али их ученици не узимају озбиљније, већ више као средство које ће им само прекратити време. Зато их не цене, него гледају да их се ослободе или да их ураде, па ма како то било. Међутим школски задаци треба за заузимају ученичку пажњу, да им заузимају дух и да га замарају, па тек онда да буду решени. И ако дакле задаци безусловно треба да су добро припремљени, ипак не треба да су тако лаки да их ученици могу као од шале решавати. Највише што се тражи то је да одговарају, управо да су одмерени према ученичком знању и умењу.
Ну они не смеју бити ни сувише тешки да се ученици дуго и много напрежу, па ипак да их правилно не реше. Ако су сувише тешки, ученик ће изгубити поузданост у самог себе, па ће, покуЧшати да употреби и недопуштена средства: да препише из књиге или од другова, само да брзо дође до резултата, или ће изгубити вољу, па неће ни радити, а међутим штетно је и оно прво и ово друго. Тешки задаци, ако премашају ученикову снагу и способност да их у краћем времену реши, спречавају да се јави осећање успеха, . које је главни покретач марљивости и савесног рада и преданости ка послу. Ученици треба да раде, треба да се радом и замарају, јер то је неминовна последица сваког посла. Али, као и човек, они хоће и да уживају у постигнутом раду, да чешће виде крај посла, да се радују и онда да прелазе на нове задатке.
Овим је довољно наглашено да ни обим задатака не сме бити
1 За разумевање ових ступњева треба у напред наведеној Педагогици прочитати одељак: Обрађивање наставног градива стр. 92.—134. -