Učitelj

574 УЧИТЕЉ

нитивном правцу, како у погледу према најопштијим и најелементарнијим принципима живота, тако и у погледу према оном конкретном стању, којим тече живот сваке поједине личности, До - душе, строга консеквентност и логичност мисли је појава доста. ретка чак и у свету философа и научника; на свакоме кораку сусрећемо покушаје једињења елемената, умиривање неумирљивих. Но то је већ питање факта, а не принципа. У принципу, пак, теорија слободнога васпитања не поклапа се ни са консервативним и либералним, ни са демократским и социјалистичким погледима на. свет; она је рођено чедо анархизма разуме се, не војничког, терористичког, већ идеолошког). А и ту и тамо је консеквентно увођење идеје слободе до њеног логичког шлуса — у смислу безусловног негирања сваког пресирања; и ту и тамо је непризнавање држави за право мешања у живот и у Гразвиће сваке поједине личности, па макар се то мешања односило на завођење све опште, бесплатне и обавезне наставе; и ту и тамо је екстремни скептички или управо негирајући однос према даним формама социјалног прогреса, према свакој „политици“, према сваком. насиљу; и ту и тамо је до наивности безгранична вера у слободну човечју „природу“.

Треба се само обратити прошлости, па се уверити у истинитост напред реченога. Прва идеја слободнога васпитања родила се је истовремено са идејом беспринципности у умовима првих теоретика анархизма; а расла и развијала се опет тако са растом и развићем теорије анархизма. Њени ватрени поборници су били готово крајњи представници анархистичких погледа на свет. Ховдин, Фурје, Лав Толстој, Кропоткин, Себастијан Фор, Рекљу, Жан Храв — све су то не само разнолики представници идеје „беспринципности“, већ и разнолике етапе у еволуцији идеје слободнога васпитања. Прво место међу њима, по јасности и консеквентности свега свога погледа за свет, свакако, — заузима Лав Николајевић Толстој, који је на свој нови, анархистички пут ступио још у самом. почетку 60-тих година. Но још много пре Толстоја идеју слобо--_ днога васпитања и безусловног самоопредељивања личности развио. је био у читаву систему Шарл Фурје, којега Август Бебел у своме,. њему посвећеноме делу, основано назива „творцем анархизма“. Ми "смо склони мислити, да су Л. Н. Толстоју били познати списи овога утописте, који су у то време, по сведочењу савременика». доспевали. у најинтелигентније слојеве рускога друштва. Чак смо склони и претпоставити, да је Толстој за своје идеје обавезан.