Učitelj

584 УЧИТЕЉ

Наполеон Г и т. с. Стицање историјских знања, која су неопходна свакоме образованоме човеку, „може се ОНОРНЕВЕНО оставити лич-

ном и самосталном раду свакога посебног ученика.“

То се исто догодило и са земљописном наставом. 1862. год. назвао је Л. Толстој мисао нужности земљописне наставе „старим сујеверјем“, позивајући, одрећи се тога. „Питање „зашто“ и тако се види у сваком ишчезлом погледу (дечјем), у сваком звуку гласа, кад почињеш географију, а не добија се одговор на ово тужно питање: „заштог...“ „Тачно исто тако, као што за историју мора бити пробуђен историјски интерес, тако и за изучавање географије мора бити пробуђен географски интерес. Географски интерес... буди се или знањем природних наука или путовањем...“ У јачину тога мишњења Толстој је извео закључак, да до универзитета не само да нема какве потребе, но чак да је. управо појединачно штетно предавати историју и географију.

То исто буквално понавља за њим и Писарев, искључујући на основу тога из гимназиског програма и наставу географије. Аналогија се овде простире чак дотле да и Писарев, одмах за

Толстојем, пада у тронулост пред логичношћу географске мудро-

сти г-ђе Простшакове. Л. Толстој пише: „Када су Митрофанушку убеђивали да учи земљопис, онда је

њена мати казала: зашто да учи све земље» кочијаш ће возити куда буде потребно. Шта јаче није било речено против географије и целокупно учење света није у стању ништа одговорити.

" против тога непобитног доказа“. Д. И. Писарев наставља :

„Узалуд ви, узрујани читаоци, мислите, да ћете ме застрашити

именом г-ђе Простакове, рођене Скотинин. Без увреде, буди вам

речено, г-ђа Простакова се показује као генијална мислитељица,,

ако упоредимо њене идеје о васпитању са оним жалосним збиром побрканих полуправила и полуфраза, које се рачунају као обавезни кодекс опште примљене домаће педагогике. У Простаковој има. једно драгоцено својство; она је консеквентна...“ и 5. У.

Нећемо продужавати нашу паралелу. Мислимо, да.је наша

основна мисао доказана. Д. И. Писарев био је први видни адепт.

педагошких идеја Л. Толстоја. Писарев се сасвим присајединио к идеји слободнога васпитања, чији су аутори прва двојица, оригиналних мислиоца Х/Х века. Али Писарев није био ни фурјиста, ни толстојевац ни анархиста уопште, па ма какве да је логике и правца био. Он је био само ватрени адвокат онога истог „про-