Učitelj
596 У ШИТЕЉ
КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД
а) РЕФЕРАТИ (Наставак)
Основи емпиријске Психологије. (Београд 1910) од Рг. Бра"нислава Петронијевића.
Врло слаба, врло конфузна, скроз нетачна и са свим ненаучна је партија о престави времена. Пре свега г. 1. незна, да за објашњење психолошког постанка преставе времена постоје исте оне "две шеорије — емпиризам и нативизам — којима се објашњује и постанак представе простора: О нативистичким теоријама, које претпостављају један извесан осећај времена, — елеменат преставе времена, — као индекс, као момент, као особину свих сензација или само осећаја слуха (Јерузалем) или примарних слика памћења, «Штумпф), као примаран акт сећања (одн. задржавања у свести) или као акт пажње (Мах); о емпиристичким теоријама, по којима су супстрат преставе времена органски или мускуларни осећаји (Минстерберг) или осећања (Вунт) или ресидуе памћења (Липо); о Липсовој теорији темпоралних знакова (Тетрогаејсћеп) која одговара "теоријама локалних знакова код преставе простора, о Вунтовој теорији "стапања, која такође претпоставља темпоралне знаке (Хе ејсћеп), ји Т. Д.; 0 свима тим теоријама“ нема ни помена у књизи г. Петронијевића већ нам се овде износи некаква са свим нова „теорија“.
Три разлике констатује г. П. између апстрактног (математичког) и конкретног психичког времена, — што је, у осталом, бесми'слено, како је још Кант показао.“ Између друге и треће разлике „не види се никаква разлика: и ако их је г. П. различно форму-лисао, то је ипак у ствари једна и иста разлика. „Друга разлика "лежи у томе, што... конкретно психичко време није непрекидно као апстрактно“. „Трећа разлика... лежи у томе, што се апстрактно време замишља као апсолутан математички континуум, док је конкретно психичко време један дисконтинуум“ Никако се не може опростити г. Петронијевићу што — и то је врхунац недоследности и противречности — критикује мишљење да је „непосредно опажање временог тока“ могућно. „Непосредно опажање временог тока стоји (дакле) у противречности са принципом апсолутног реалитета свести и мора се одбацити.“ Ово је, пре свега, неразум-љиво. Али осим тога мишљење које г. П, критикује — то он забо-
! Ерђ'поћац5, о. с. 5. 497; Мипа, Отшпаг. д. Рз., 5. 189; Мипаб, тшипа2. 4. грб. Ра. Ба. #17. 5: 193.
2 Исп. Ебђпоћацз, о. с. 5. 503; Јо4!, о. с. Ва. Г, 5. 168; Мила, ашпа. ад. трћ. Р5,, Ва. Ш, 5. 92, 105: Опшаг. а РО и код.
3 1. Капа К]ејпеге Уећићеп 2иг Гог1к ипа Мегарћучк, 1905 Ш абћ,, 5. 17 1.
4 Осн. емп. Пс. стр. 206.
5 16.. стр. 207: