Učitelj

КЊИЖЕВНИ ПРЕГЛЕД 599

хичких садржаја, ми у ствари имамо посла са образовањем преставе времена у имагинацији, одн. са репродукцијом појединих фаза опаженог (ђ) временог тока у сликама имагинације, коју вршимо истовремено са опажањем (!) датог (ђ) временог тока реалних психичких садржаја.“! Тако се нејасно, као што се види, изражава овде г. П., као да сем по њему један минимум временог тока, „поједине фазе“ његове дају опазити» А ништа друго и ништа више не тврди ни нативизам, који г. [1]. напада овде а с којим се слаже у објашњењу преставе простора — видели смо, како. Да се пак већа времена морају репродуцирати у мислима, казали смо и ми горе с Ебингхаусом.

(О реакционим експериментима није свакојако требало говорити овде и тако антиципирати извесне ствари (н. пр. јасно опа-

жање, — аперцепцију и акт избора) о којима се тек доцније говори, већ о њима треба говорити — као што чине Вунт, Циен, Ебингхаус, Јодл и др. — код појаве воље. (одн. пажње). Иначе је

г. П. и овде учинио једну велику погрешку шврдећи једну велику нетачност. Г. П. вели: „При томе треба имати на уму да се код сензоријалне реакције јављају и т. зв. ране или доцне реакције.“ Вунт, коме имамо највише да захвалимо за реакционе експери“ менте, шврди са свим супротно. Вунт, на име, тврди, да се код сензоријалне реакције не јављају никад ране пили погрешне реакције (Еећнеасћопеп).3 Ове друге г. П. и не помиње и ако су оне исто тако честе и исто тако важне.“ Доцне реакције међу тим, које г. П. помиње заједно са раним код сензоријалне реакције, јављају се само код ове последње»

О опажању Промене и крешања (5 28) нема се много говорити. Овај параграф израдио је г. П. по Ебингхаусу.“ Само ми изгледа да је код г. Петронијевића цео овај параграф у противречности с прошлим, т. ј. г. Петронијевићево учење о опажању промене и кретања је у противречности с његовим учењем о престави времена. Г. П. вели: „Промена се мора непосредно опажати, да бисмо могли знати за њу“, а то ће бити „ако смо неппсредно опазили прелаз из Ау В.“ Тог. П. тврди с Ебингхаусом,3 само што то Ебингхаус може тврдити, јер је нативист, т. ј. по њему је могућно и опажање временог тока као — промене, док то по г. Петронијевићу није могуће. Г. П. вели најједном месту раније: „Ми опажамо непосредно само један једини моменат, моменат садашњости.“

12:

ђ. стр. 216.

Маша Отипдг. а. рћ. Рз., Ва. Ш, 5. 413; Отгипаг. а. Ре з 259: ипаћ, Огипаг. а. Рз., Ва. Ш, 5. 485.

Мапа, апша2 а. рћ. Рз., Ва. Ш, 5. 440.

Еђђтоћацз, 0. с., 5. 528—9288.

Основи емп. Пе., стр. 218.

Ерђпоћацз, 0. 6. 5. 5 9.

Основи емп. Пе., стр. 209.

6 фо~ с с њен