Učitelj

НАСТАВА КАО СРЕДСТВО ЗА ОБРАЗОВАЊЕ МОРАЛНЕ ВОЉЕ 645

је истина, да само оно знање може, образовати убеђење које је аперцеповано и где су представе тако чврсто повезане, да је репродукција у сваком случају брза и лака. А да се то постигне усвајање знања треба да се врши по психолошким законима који важе за све процесе учења. Према томе један је метод за свако учење, јер су психички закони једни. При усвајању новога знања свакад се морају вршити два психолошка процеса: аперцепција и апстракција. Прво се ново знање путем аперцепције усваја па се тек апстракцијом из добивених представа изводе закључци и појмови. Тиме се емпиријско знање развија у логичко. На та два психолошка факта базира „теорија формалних ступњева“.

Све пак.представе, које се ученицима у току наставе пруже морају бити аперцеповане јер од њих зависи образовање мисли, закључака и појмова а сем тога адерцеповане су представе само у стању да Покрену вољу на рад. Тога ради, да би се код представа што већа аперцепција постигла наставник мора употребљавати сва средства која му дидактика ставља на расположење. При свему се том гледа да све представе добивене у току наставе образују једноставан и добро уређен круг мисли, те да целокупно добивено знање представља јединство. Јединство знања даје јединстшво духа а ово је опет услов за васпшшни задатак. На томе захтеву основано је дидактичко начело концентрације које има етичко-психолошког оправдања. Примењивати то начело у настави значи, трудити се да знање добивено у извесним моментима не буде одвојено од старог већ с истим спојено психолошким везама основаним на законима који важе за те радње духа. Уз то се тежи да моралне представе заузимају центар у целокуџном знању а све остале остављају се у службу истих. Тиме се да лако разумети зашто се историја сматра као концентрациона тачка целокупног наставног градива.

Ради бољег прегледа изводимо следеће. Свака настава може образовати морално убеђење: а) ако узима градиво из сазнавања спољашње природе и дружења са људима, јер представе из ова оба извора чине потпуно убеђење;ђ) ако распореди градиво према психолошком развитку и степену аперцепције ученика; с) ако се градиво усвоји по психолошким законима, образујући једноставан круг мисли — јединство свести; и 4) ако моралне представе заузимају центар свести те. дају убеђењу морално обележје. ;