Učitelj

648 ита

. Дакле, из свега овог излагања види се да је велики педагог Хербарт потпуно био у праву кад је казао: „Образовање воље ваља почеши образовањем мишљења“.

Е ж

Али ма како брижљиво настава вршила васпитну улогу, и ма колико, произвела васпитних утицаја, ипак је она сама недовољна да доведе васпитанике до потпуне моралне зрелости. Њоме се може слободно рећи — да се васпитаникова унутрашњост изобрази у духу етичких идеја и да исти упознају моралне истине, али да би се и по њима радило треба уз наставу да дође и непосредно васпитање, где се праксом и радом челичи воља, а делима се иста упућује на моралан рад. Но како се у току васпитања појављују код васпитаника сметње или препреке било с телесне или духовне стране, које могу нашкодити васпитном раду, то се мора употребити и треће васпитно средство, васпитна дисциплина којом се стварају повољне прилике за васпитање и регулише однос између васпитача и васпитаника.

Па ни згодна ни вешта употреба свију васпитних средстава у току наставе не даје потпуно морално зреле људе. Треба свакад имати на уму да је настава само један моменат у васпитању, и да се до моралне карактерности долази тек доцније. С тога имајући то на уму свакад ћемо бити задовољни са оваквим успехом васпитне наставе: ако она положи основ за остварење ешичког идеала у животу и упути васпитанике да самосталним образовањем пи радом усарвшавају своје моралне силе и раде у ономе првацу у ком их је школа упутила. Испуни, ли настава ту жељу онда ће васпитаник моћи постићи циљ свога живота, он ће бити свакад прожет етичким идејама; а у свима поступцима и радовима исти —- он ће бити морално карактеран. плу

И

Благоје Радојковић, учит.

О НАСТАВНОМ ПРОГРАМУ

Х ЗА НАШУ ДАНАШЊУ ОСНОВНУ ШКОЛУ.

Школа има посла са живим бићима, која непрестано расту, развијају се и усавршавају се, па с тога свако школско питање има

+ Предавање држато и примљено на збору Пожаревачког Учит. Друштва.