Učitelj

О НАСТАВНОМ ПРОГРАМУ 651

и резистенцију, а кад се на њу накалеми оно што је добро, даје особите, здраве и једре плодове. На жалост за нашу се дивљину то не може рећи. Она је почела да се квари или сама собом, јер нема више услова за њу, или се у њу убризгава само оно, што је најгори пратилац културе. На место уношења здраве религије, просвете и морала, здравих појмова о праву и дужности, здрављу и физичком напретку дошло је: или дискредитовање свега тога; или немар према свему томе и увлачење онога што је на супрот свакоме напретку. Примитивна народна религија, ма каква она била, замењена је потпуним безверством, народни појмови о праву безвлашћем, освета — парничењем и прогањањем, или је чак помогнута новим културним тековинама: пушкама и револверима најсавршенијег система и тровањем. Природно народно здравље, колико га је било, разорава се пијанством, банчењем, средствима за побацивање, белилом, руменилом, помодном одећом и т. д. Таква култура у нас улази у народ. И онда није никакво чудо, што се у крајевима, кроз које сам пролазио, нарочито у Хомољу и Звижду, човек не осећа да је у културној Европи на почетку ХХ века“:

А сад да видимо каква је Мачва>

„У Мачви данас један полицајац имао би довољно посла да мотри, да девојке не убијају плодове свога неваљалства и непрсмишљености. У Мачви је то обичан случај: Родитељи такве девојке и не стиде се да стану у редове поштених људи, а ови их и не избегавају. А да ко је онда крив

„О псовкама да и не говоримо. Псују, и то псују најгадније и људи и жене, и младићи и девојке и деца, па чак и мајка псује своје рођено дете. Ама све онако као „у Индији, земљи проклетој“.

„У Мачви има у сваком селу школа, има преко 50 учитељаца, 20 свештеника и још подоста друге интелигенције, па је Мачва ипак и поред свега тога непросвећена и за просвету се мало брине. Школе су занемарене. Кад би се гласало, да ли да се укину, више од пола не би их било. Што се у школи научи заборави се, у продужну школу не даду децу, јер није обавезна. Ништа или врло мало читају, а још мање примају и раде онако како им се говори и чита. -

# Д-р Тих. Р. Ђорђевић. Извештаји Главном Одбору Друштва за чување народног здравља за 1909. и 1910. г. Није ми познато да су наши учитељски листови ове извештаје макар регистровали, ако се нису хтели њиховом студијом занимати. Свештенички листови претресли су ове извештаје, јер налазе да су свештеници више погођени. Али, зар су учитељи и основна школа без одговорности» —

43%