Učitelj

ЛЕТОПИС ОСНОВНЕ ШКОЛЕ 659

Чеда М. Тодоровић, учитељ.

ЛЕТОПИС ОСНОВНЕ ШКОЛЕ.

„Историја је учитељица рода људског“. В. Иго.

„Историја је синтакса ума људског“. Б. Кнежевић.

(НАСТАВАК)

„Х. Садашње село Н.“ Подаци о истоме од времена првог устанка, па до данас. Спомен села, у „Кнеж. Србији“, „финансије и установе обновљене Србије“, и другим неким делима. Знатнији догађаји у близини и селу; знатнији људи. Према подацима, 1818. год. било је у селу 26 домова; 1819., свега 95 ожењених глава; 1822. 29 кућа; 1870. 91. пореска глава; 1905. год. 950 домова, 786 мушкиња, и 770 женскиња; свега: 1556 душа. 1910. год. 202 правних гласача... Досељавање, због велике шуме која се секла и била „извозом сеоски артикал“, и утрине, која се заузимала уз честе свађе и битке... Стање од сад па унарред за 40—90 год. Размишљање поводом тога. Опомене, и прекори што се мало мисли о будућности, с удвојеним бројем душа, и што се живи „од данас до сутра“, и гледа се што „за жива уста“, а после нас „макар био потоп...“ Писац је узео из општинске суднице „Регисшар становништва“, и уписао у летопис имања свих 250 домаћина, назначивши и број душа у свачијем дому. Испод тога, укратко је, по вишегодишњем прибирању података, записано порекло и време досељења, у колико се могло сазнати. М у том је кључ ранијих распра у селу, које прелазе с колена на колено, и трајаће дотле докле образовање и мешање крви не изједначи кроз дуги низ година телесне и душевне супротности. Макар и најкраће, речено је о важнијим породицама што се знало; о важнијим члановима појединих породица; о наравима неких породица; учешћу у ратовима; рањеним, погинулим, и месту "сахране; богаћење и сиромашење појединих; добра и зла дела. Писац се старао да буде што објективнији, и да, као и историк, гледа догађаје са извесне даљине.

„Ж. Приватна школа („школица“)“. У овом одељку говори се о првој, приватној, одшшинској школи: зградица, место њено, ђаци, учитељи, учење, метод, срества, надзорници, њихове походе и записи у уписним протоколима, колико су сачувани. Трајала је око 32 год., све до 1875. г., када је подигнута лепа, нова, данашња