Učitelj

636 УПОИТВЈБ

Мрроини НАЛВАШНИ ПАРИ И а“

већ чини сумњивим с обзиром на продужне, стручне и средње школе, на занатске ученике, на младићски криминалитет и друге чињенице —- онда нас теориско интересовање за ово доба, које је пресудно за телесни развитак, избор позива и сгварање характера, мора изазвати на његово изучавање. Готово свака биографија сведочи нам, да су добре и рђаве особине одраслога, његова срећа и његов живот и начин његова владања везани многобројним концма за зрелије године младости, докле напротив морамо узимати у помоћ изузетне примере људи, да бисмо могли констатовати подједнак континуитет у развићу почевши већ од првога детињства. Ако се у интересу педагогије одамо на студију и изучавање психичкога развитка, то ћемо да чинимо слободно, без сугестивнога утицања, које врше модерни примат природних наука и звонким гласом објављени успех експерименталне методике, са намером највеће потпуности и јакога удубљења баш у комплексна стања и више догађаје младалачког унутарњег живота. Ми не делимо мишљење, да оно, што се у психологији не може обрадити експериментално, ео јрео не одређује се научно. И кад научници другога мишљења овакво поступање одбацују и исмевају као ипак неподобно за крајње утврђивање, онда им ми остављамо да размисле, да је већа умна скромност на његовој страни, да једно не пристаје за све, и да, чак и кад би они имали право, ипак баш они што су одважни чине науци највећу услугу тиме, што нова питања својим радом стварају подобним и зрелим за експерименат, а не они што чекају, који уопште престају лупати главом, чим више не могу употребити ни један апарат.

_ За научну педаготику и психологија детета од велике нам је важности, али ми нећемо ни да прецењујемо експерименат у дечјој психологији нити да сужавамо круг проблема, што је са тим у вези; ми мислимо, да дескриптивно, на психичке феномене непосредно управљено посматрање и у дечјој психологији — као уопште у психологији — чини основну задаћу, да нас конкретно посматрање целога живог детета учи више него вештачка апстракција и изолација ограничених појединачних појава, и да је интуитивно разумевање стварних, увек комплексних појава важније него добро формуловано познавање елемената, који су од науке изанализовани. У психологији треба озбиљно узети самопознавање, које има више заједничкога са моралним испитивањем савести него обично набрајање инвентара свесности, треба сићи у дубине 'бића, које

човек од себе радо скрива, које нам заклања навала површинх