Učitelj

736 . ; УЧИТЕЉ ност, на сталност и истрајност» Где је данас школа, у којој би се воља толико јачала и челичила, нарав толико ублажавала и упитомљавала, јунаштво развијало, образ чувао и скромност, дружба, пријатељство, уљудност, умиљатост, искреност, истинитост, правичност, поштење и мирољубивост развијала толико као у српској кући, особито задружној» И да лисену којој школи или којем год заводу васпитном данас деца толико навикавају на слогу, на љубав, на доброту и доброчинства, да ли се игде васпитава толико примером, да ли су игде толико развијени пријатељски односи између старијих и млађих, где је и заповедање блаже, и слушање добровољније, и надзор умеренији, и казне ређе, блаже, правичније и природније него у нашој сеоској задружној кући Положаји улога мајке као васпитачице је ненадмашан, и доба момаштва и девојаштва обухваћено је с довољно бриге, па се чак, као што видесмо, не заборавља ни сам најважнији чин пунолества, женидба и "удадба, него и у њему родитељи и старији имају толико удела и толико се младенцима наговешћује, у чему је срећа или несрећа и у новом животу њихову. Такво свестрано, дубоко и срдачно васпитање, које се даје, не речима и теоријама разним, него самим живошом, и које с тога срашћује с васпитаницима и постаје им нераздвојни део суштине њихове, не може дати ниједна васпитачка установа, ниједна школа, ниједан завод, ниједан „пансионат“ или „интернат“, па макако им се име давало. Јер у њима нема мајке, нема оца, нема браће и сестара, нема деде и бабе... нема крвне везе, која је све спајала и упитомљавала...

П. Љотић — Неготин.

ИМАЈУ ЛИ ЖИВОТИЊЕ ДУШУ.

Предајући Психологију својим ученицима обраћао сам им више пажње код овога одељка на могућност и корист њихова опажања на селу. Имаће, као учитељи, кокош, пчелу, јагње, коња... и, на основу књижног знања могу чинити одличне опсервације. На пример, посматран во где пасе може нас занимати да се сазна шта га то руководи да неку биљку не узме: укус, мирис или пипање2 Кад наиђе на траг крви, — риче. Зашто» Да ли славуј учи